Мошти ове светитељке почивају у манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера.

Празник Огњена Марија, као и празници светитељки који следе у августу - Блага Марија и Трнова Петка, у црквеном календару није уписан црвеним словима, али спада у веома важне и поштоване празнике у српском народу, поготово међу жанама.

Ову светитељку посебно поштују жене тако да се тог дана не ради ни у кући, ни у пољу, а у народу се каже да на Огњену Марију "не ваља ни конац у иглу уденути".

Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и,као Свети Илија који кажњава громом, она спада у "огњевите" свеце.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови.

У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.

Према народном веровању, Огњена Марија пали и кажњава огњем, а грмљавина на овај дан тумачи се као "лош знак".

То може да означава, како кажу предања, тешку и сушну годину, док има и тумачења да то може указивати на болест и сиромаштво. Света мученица Марина је родом је из Антиохије, крстила се у 12. години и рано је остала без мајке, а отац ју је, када је сазнао да је хришћанка, отерао од куће.На путу из Антиохије она је срела епарха Олимврија који је пошао да гони хришћане.

Пошто је одбила понуђени брак и због њене вере у Господа Исуса Христа, гневни епарх нареди да је изложе најгорим мукама.

Света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана.

Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.

У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и клањају им се и православни и муслимани.

Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.

ГЗС/ Мондо.рс