Данас је Михољдан: Ево какви су обичаји 



 
Данас је Михољдан: Ево какви су обичаји
12.10.2017 08:01 | 0 коментар(а)



Српска православна црква обележава данас празник светитеља и великог подвижника хришћанске вере

Кирјака Отшелника, али је и у српском народу овај дан познат невезано за овог свеца - као Михољдан.

Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару а 29. септембра по старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.

Неко индиректно "оправдање" за име у православном календару је спомињање освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, али је вероватније (оспоравано) тумачење које је дао Вук Стефановић Караџић у свом "Ријечнику".

Тамо је српски реформатор казао да је Михољдан у народу примљен под утицајем католичке цркве (јер Светог архангела Михаила СПЦ слави 20. новембра - Аранђеловдан), која је нарочито имала снажно деловање на Србе који су од Турака избегли у Аустро-Угарску, те да је прећутно и Српска православна црква прихватила овај обичај.

Још по нечему данашњи дан није као други.

За разлику од многих других црквених празника, када се "забрањује ово или оно", народ каже да на данашњи дан баш треба радити - али не у кући.

Тај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали последњи пољопривредни радови пред почетак зиме, тако да су све снаге биле упрте у те послове, а они кућански могу да сачекају и зимско време.

Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати.

И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.

У Боки Которској, Михољдан зову још и господски празник, јер су га славиле чувене поморске породице тог краја, а морнари на овај дан никада нису испловљавали на море како не би увредили свеца.

Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Према народном веровању, тек после Михољдана наступа права јесен, иако она календарски већ увелико траје. Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето, али је оно изостало ове године.

Уз Михољдан су везане и велике Задушнице и сви хришћани на сам дан славе или у суботу после ње, одлазе на гробље да упале свеће својим прецима и преминулој родбини.

 

О Светом Киријаку

Свети Киријак рођен је у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.

Читајући Свето писмо, врло рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.

Боравио је у више манастира, посвећен хришћанској вери и борећи се против јереси.

Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој породици Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца.

Киријака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. године у пустињи, где је провео старост и последње године живота.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.

Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. Слави се у Боки Которској као заштитник помораца, а у појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.

 

Мишји дан

Данашњи дан се назива и мишји дан. Верује се да ће мишеви и друге пољске животињице угинути на данашњи дан ако дотле у своја склоништа нису допремили храну за преко зиме. Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице.

 

Влашке Тетке и михољска магија

Према наводима етнолога Милета Недељковића (“Српски обичајни календар”), најзанимљивије светковине на Михољдан забележене у југоисточној Србији и Румунији. Житељи Дунавске клисуре, околине Доњег Милановца, Мајданпека, Неготина, и њихови суседи из Молдавије и Влашке, на Михољдан празнују и такозвани Тејкиндан, посвећен женским демонима Теткама (три старије жене у црнини које доносе велике епидемије попут грипа, богиња, колере...).

Извор: Мондо













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









































 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 47.828.558 посета
Тренутно на сајту: 51 посетилац(a)