Привредници из Косјерића основали су е-задругу и са одличном идејом направили још бољи бизнис

Косјерић - Мали произвођач може да понуди природну и квалитетну храну, али не зна коме. Невидљив је, у сенци великог.

Сваки потрошач на трпези жели поуздано домаће и здраво, али не зна где да га нађе. Како две стране тржишта да пронађу једна другу на обострано задовољство?

У Косјерићу се то одскоро чини путем интернета. Као нигде више у Србији мали произвођачи воћа, поврћа, меда, сокова, џемова, белог мрса, власници рибњака, сакупљачи шумских плодова, окупљени су у јединствен дигитални излог из ког се лакше отварају врата тржишта, интернет задругу под именом "Наша кооператива". На сајту који их је сабрао и који је пре месец дана почео са радом представљају своје производе, начин производње, цене артикала.

- Електронска задруга има за циљ да помогне и купцима. Људи желе здраву храну, али хоће да виде и од кога је купују, упознају се са произвођачем и до производа дођу без посредника - објашњава за "Блиц" Жељко Средић, аутор пројекта.

Како је све почело? Удружење "Весник" из Косјерића вршило је истраживања која су показала да четири продавнице у овој вароши од добављача ван територије ове општине недељно купе 12.000 јаја. С друге стране, произвођачи из Косјерића нису имали коме да продају јаја из својих живинарника. Воћари и повртари су се жалили да својим производима, јер немају коме да их продају, хране стоку, док су у исто време косјерићки трговци воће и поврће куповали "са стране".

„Чак 95 одсто производа се у Косјерић допрема из других општина. Циљ “Наше коопративе” је да на локалном тржишту место нађу произвођачи из наше средине тако што ћемо их путем електронске задруге учинити доступним. Пројекат који спроводимо подржала је америчка амбасада у Србији, а радимо по принципу италијанских кооператива да не трчимо за другим тржиштем него да се све што се произведе у Косјерићу и прода у Косјерићу. Произвођач добија могућност да робу прода "на прагу", а потрошач да је купи дневно свежу, "без километара" и да зна од кога ју је купио. На овај начин стварамо идентитет и протерујемо накупце и добављаче који Косјерцима продају робу без идентитета - објашњава за "Блиц" Жељко Средић.

Примарни циљ, објашњава он, јесте домаћим производима освојити локално тржиште, али нико се неће бунити ако роба из Косјерића нађе купца и у другим деловима Србије. За време од када функционише електронска задруга косјерићки пчелари су 12 килограма меда продали у Новом Саду, док су пут Београда отишли цеђени сок и киселих купус дигиталних задругара. Отпремљени су у амбалажи са етикетом "Наше кооперативе", коју користе сви задругари, на којој се само разликује део са именом производа и произвођача.

За сада је на сајту обједињено тридесетак малих произвођача, углавном жена са села. Већина њих су прошле обуку за израду бизнис планова, а најбоље међу њима добиле су грантове од 50.000 до 250.000 динара за унапређење производње. Њих очекује и посебна обука на интернету да би саме могле да ажурирају своје профиле на сајту "Наше кооперативе".

Обуку за бизнис план прошла је Марија Рстић, чија породична фирма се бави откупом и прерадом печурака. Од вргања, лисичарки, црне трубе, лактариуса прави салате и готова јела.

- Много боље послујемо откад смо приступили електронској задрузи. Све више купаца нам долази на врата, али смо траженији и од фирми из других делова Србије које се баве извозом. Њима робу шаљемо брзом поштом, јер је то најјефтнији начин транспорта - каже Марија Рстић.

У предности које доноси интернет промоција уверила се Драгана Ђокић, власница пастрмског рибњака у селу Сеча Река, чланица "Наше кооперативе". Прошле године је прошла обуку за бизнис план и добила 192.000 динара за куповину машине за вакумирање рибе. Једва чека да научи како да ажурира сајт.

- То је неминовност данашњице. Путем сајта за мој рибњак су чули бајкери из Немачке који су били на пропутовању кроз овај крај и свратили на пастрмку. Један човек, који је из Аустралије дошао на одмор у Аранђеловац, искористио је дан одмора да скокне до Сече Реке због моје пастрмке. Откад је почела са радом "Наша кооператива", много више људи ми долази у домаћинство да купи рибу, јер им је до свеже пастрмке, а не залеђене која долази ко зна одакле. Опет, и мени је боље да продајем њима него рибарницама и велетрговцима јер постижем већу цену - каже Драгана Ђокић.

ГЗС/Блиц (Владимир Лојаница)