даће већа овлашћења Инспекцији рада и омогућити да надлежни затворе цело градилиште или објекат, уколико процене да на једном његовом делу може да буде угрожен живот радника, што до сада није био случај.
Досадашња пракса, наиме, била је да инспекција када примети неправилност, затвори само део градилишта где је неправилност уочена, а да инвеститор настави са радовима у другом делу зграде, и тиме доведе у питање безбедност свих ангажованих на градилишту.
"Нови Закон о безбедности и здрављу на раду прошао је владу и чека се његово усвајање у Скупштини", каже за Тањуг директор Инспектората за рад Стеван Ђуровић.
Законска новина, између осталих, је да уколико инспекција установи било коју неправилност а да је угрожен људски живот, може да донесе решење о забрани рада целог објекта у року од најмање 3 дана.
То се, према речима Ђуровића, не исплати ни инвеститору ни извођачу радова.
"До сада је била пракса да ако се примете неправилности, инспекција затвори један део градилишта, али други наставља да ради, што је стварало могућност да се прекршај настави а људи страдају", каже Ђуровић.
Каже да постоји неуједначена судска пракса у кажњавању одговорних у предузећима за пропусте који могу да доведу до угрожавања живота запослених.
Од 2003. године до данас, за директни допринос послодавца или онога ко је власник фирме да нечији живот буде угрожен, још није изречена ни једна казнена мера која је предвиђена законом, а то је казна од 2 до 12 година затвора, каже Ђуровић.
Као и протеклих година, највише непријављених радника је у индустрији и грађевинарству, 60 одсто укупно затечених у раду "на црно".
У Србији данас има 20.000 грађевинских фирми више него пре осам година, и та делатност запошљава највише радника, али управо ту се бележи највећи број смртнострадалих радника.
У првих шест месеци смо имали укупно 17 настрадалих, а прошле године било је 22, све укупно, додаје Ђуровић.
"Црна статистика" показује да је највећи број смртних случајева понедељком, петком и суботом, а просек година настарадлих од 45 до 65.
Обзиром на вреле дане, Ђуровић каже да је важно да се послодавци пирдржавају правила и радницима омогуће, посебно онима који раде на отвореном, на сезонским пословима и грађевини, сменски рад, честе паузе...
За првих шест месеци ове године послодавци су прекршајно кажњени за различите неправилности са 115.891.215 динара, што је за 25 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Ђуровић објашњава да је на то смањење утицао период забране кретања током ванредне ситуације због короне.
Од почетка године до краја јуна, инспектори рада обавили су укупно 25.738 инспекцијских надзора и посета код регистрованих и нерегистрованих предузећа (од тога 14.424 у области радних односа, 11.142 у области безбедности и здравља на раду и 172 надзора над нерегистрованим субјектима), што је за 24 одсто мање него у периоду јануар - јун 2019. године када је извршено 33.789 надзора.
На "раду на црно" затечено је 2.922 лица што је за 54 посто мање него него у шест месеци 2019. године када је евидентирано 6.424 непријављених радника.
Подаци показују да је након изласка инспекције на терен, 68 одсто тих радника послодавац накнадно легално упослио.
Поднето је и 1.811 захтева за покретање прекршајних поступака и 18 кривичних пријава против одговорних лица.
"Уназад три године, сваке године имали смо све већи број инспекцијских надзора и на основу тих надзора које смо вршили, тренд указује да се у држави Србији све више ради у складу са законом", оцењује Ђуровић.
Наводи да је 2017. године откривено преко 22.000 лица која су радила на црно, 2018. за 5.000 мање, а 2019. за око 4.500 мање.
Разлог за овакав тренд Ђуровић види у појачаном инспекцијском надзору и то за трећину.
У првих шест месеци ове године било је више од 26.000 надзора, а откривено је око три хиљаде непријављених радника.
Каже да се иде ка томе да Србија дође до просека који важи у развијенијим европским земљама а то је да се на годишњем нивоу пронађе не више од три до пет хиљада радника "на црно".
ГЗС / Тајнуг
