док је истовремено извоз већи за око 42 одсто, кажу у Привредној комори Србије.
Поред најпопуларније и најзаступљеније воћне ракија од шљиве, популарне шљивовице, која се извози и у САД, у ПКС наводе да се последњих година све више производи и ракија од дуње, крушке, кајсије и малине. Према подацима Републичког завода за статистику, у структури извоза првих пет земаља чине Црна Гора са 19,3 одсто учешћа, САД са 14,5 одсто, Хрватска са 13,5 одсто, Немачка са 11,6 одсто и БиХ са 10,1 одсто,
док је учешће осталих земаља 31 одсто.
Ракију се из Србије у 2018. највише извозила у ЕУ и тај је извоз вредан 2,1 милион евра, затим у земље Цефта 1,7 милиона евра и у остале земље 1,7 милиона евра.
Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у Србији је регистровано око 530 произвођача јаких алкохолних пића, а Иван Богдановић из једне ужичке дестилерије каже за Танјуг да је од укупне годишње производње воћне ракије, 60 одсто намењено за извоз.
Дестилерија, која постоји 25 година, годишње произведе 100.000 литара воћне ракије премијум квалитета, каже Богдановић и наводи да највише извозе у САД, Канаду, Аустралију, Русију, у скоро све бивше југословенске републике, а да се њихова ракија продаје и у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Данској, Шведској, Аустрији и Великој Британији.
„И даље су купци наше ракије у иностранству наши исељеници и њихови пријатељи", рекао је Богдановић и нагласио да су у последње три године увећали производњу за око 25 одсто и да су планови да одрже такав раст и производње и продаје.
Произвођачи ракије су, кажу у ПКС, веома заинтересовани за наступ на сајмовима у иностранству, тако да се у ПКС надају и повећању изложбеног простора на тим манифестацијама.
Најављују да ће у наредном периоду радити на томе да воћна ракија из Србије буде препозната и на тржишту Русије, с обзиром да ће Споразум са Евроазијском економском унијом ступити на снагу 60 дана након што га ратификују све земље потписнице.
Поред тога, како казу, пружаће помоћ произвођачима приликом извоза, посебно у делу упознавања са царинским процедурама и техничкој документацији, која је потребна за то тржиште. У последњих пет година индустријска производња јаких алкохолних пића као што су природна жестока алкохолна пића од грожђа и вина, природна ракија, ликери и вештачка жестока алкохолна пића је са 58.304 хектолитара у 2014. порасла на 72.986 хектолитара у 2018. години, што чини повећање од око 25 одсто, јавља Танјуг.
У том периоду удео производње природне ракије у укупној производњи јаких алкохолних пића се повећала са 27 одсто у 2014. години на 32 одсто у 2018. години. Највише шљивовице производи се у западном делу Србије и то од аутохтоних сорти шљиве пожегаче и црвене ранке, а у последње време и од чачанских сорти.
У источној Србији доминирају специјалне ракије типа траварице, нановача, мента, док се у Војводини све више производе ракије од дуње и кајсије, као и ракије од грожђа.
ГЗС/Танјуг
