Пољопривредници у Србији се жале да им увозници умањују приходе од кромпира

Српским произвођачима кромпира накупци и трговци нуде између 10 и 14 динара за килограм.

Овако ниска цена довела је до тога да су складишта малтетне пуна робе, а пољопривредници незадовољни. Највише су огорчени јер откупна цена, од њих до трговинског ланца, нарасте и до шест пута.
Кромпиром се прошле недеље, на пијацама широм Србије, трговало и цена овог поврћа кретала се од 45 динара у централној Србији и Војводини, док је у Београду достизала и 80 динара. У трговинским ланцима кромпир се продаје за око 50 динара за килограм.

„Откуп кромпира је много низак, а цене никакве . Иста је цена и ситуација и у Ивањици и Новој Вароши. Има доста увозне робе, па неколико хиљада тона домаћег кромпира стоји на лагеру и не може да се прода. Чак и кад би хтели да продају по тој цени, не могу, јер га слабо траже због увозног. Држава нам нуди неке субвенције, али ко живи и ради од пољопривреде не може да опстане. Имамо пољопривредника из села Акмачић и њему је остало око 700 тона у хладњачи. И ако не прода у наредних неколико месеци, све ће бацити. Направиће од пољопривредника социјалне случајеве”, прича један од пољопривредника из Пријепоља.

Поједини произвођачи упозоравају да нам кромпир стиже из Холандије и Француске, али и другихземаља и то по изузетно ниским ценама.
Према речима Бранислава Гулана, агроаналитичара, регион Шумадије и Западне Србије је познат по производњи кромпира. Укупно 62 одсто површина налази се у овом региону. Јужна и Источна Србија имају око 22 одсто, Војводина 15,8, а Београд само 0,8 одсто. Златиборска и Јужнобачка област имале су заједно више од половине свих површина под кромприом.

„Кромпир се у Србији гаји на 28.000 хектара, а годишња производња је већа од 500.000 тона . То је довољно за домаће потребе, али га и увозимо. Он се извози у БиХ, Хрватску и Црну Гору. Увозни кромпир смо платили око 10 милиона евра. Стигао је из Француске, Холандије. Иначе, кромпир батат могао би да донесе зараду и до 8.000 евра по хектару. Уз то, нема га довољно у нашој земљи”, истиче агроаналитичар Гулан.
Нема домаћег
Како је рекао Бранислав Гулан, агроаналитичар, увоз семенског кромпира је у 2018. години вредео 7,7 милиона евра. Због увоза семена, домаће сорте кромпира - јелица, драгачевка, универзал, одавно су нестале са наших њива.

„Може се само рећи да је холандско или у мањој мери немачко семе никло на територији Ивањице и Драгачева, али никако да је реч о домаћем кромпиру”, наглашава Гулан.

Вечерње новости/ГЗС