својом ракијом. Одмах се види да није богомрзан, уме да подели с другим оно што има, па зато му је и родило. Ове године у својој Горњој Горевници испећи ће 40 лампека и у бурад усути око 700 литара препеченице.

,,Ако је већ зову љута ракија, онда нека буде љута. Ниједна у мојој качари нема мање од 50 степени", вели Ђорђевић.

Јуче је, крај потпаљеног лампека у Горњој Горевници, угостио старе пријатеље из Чачка: кума Момчила Јевђовића, затим Душана Радоњића Ћуку, Растка Драгићевића Раца и Гагила Кулашевића, а из својх Леушића случајно је свратио Радиша Јевтовић, негдашњи директор „Центропродукта” у Милану.

Шта да се ради? Ту се примењује српски протокол: реч по реч, чашица по чашица, орах по орах, док не буде печен кромпир испод казана. Обучен. Радиша каже да је најбоље кад се једе без љуштења. Додуше, ваља га мало, иако је већ обучен, додатно умотати у кајмак. Ћука је пробао, рече да није лоше. Холестерол нико није ни поменуо, а у шерпи не оста ниједан драгачевац.

Ђорђевићи су стара горевничка кућа а Чедомир је, пре одласка у пензију, био генерални директор ТУРО „Морава” у Чачку. Његов син Александар, један од најпознатијих београдских адвоката, ових дана преузима дужност амбасадора Србије у БиХ, а претходне четири године (2013 – 2017) био је директор Безбедносно информативне агенције Србије.

Поседесмо лепо, рекли би Чачани. За све то време, неколико сати, Чедо и његова Љуба нису сели на столицу. Увиђавно, пријатељски, домаћински.

ГЗС/ Г. Оташевић