Тешко. То сведочи пример Израела, макар био по свему другоме са Србијом неупоредив, али има исти број становника, око осам милиона.

Наша јавност у новије доба, углавном преко појединачних изјава, ослушкује да ли би у национални живот требало вратити редовно служење војног рока, па се онда старија поколења обавезно сете крилатице „Радо иде Србин у војнике”.

То време је, изгледа, иза нас. Нека. А шта је испред?

Ево како су Израелци саградили уређено друштво, данас међу десет привредно најјачих на планети, иако су не тако давно, 1973. на почетку Јомкипурског рата против Египта и Сирије доживели дебакл, с бројним жртвама. Све што се пре и касније догађало описано је у књизи „Нација у успону” (аутори Дан Сенор и Пол Сингер) коју нам је поклонио Итај Милнер, заменик амбасадора Израела у Србији.

Од оснивања своје државе (1948), Израелци су свесни да је њихова будућност, и даља и ближа, увек под знаком питања. И, док је ученицима у другим земљама главна преокупација који ће колеџ да похађају, житељи Давидове одмеравају предност различитих војних јединица, прижељкујући да се регрутују у елитни састав Израелских одбрамбених снага (ИДФ).

Рецимо, пилот у ИДФ-у Давид Амир је већ у дванаестој години почео да учи арапски језик, јер је још тада знао да би га због тог знања лакше прихватиле најбоље обавештајне јединице.

Притисак да се у те јединице уђе расте када Израелци напуне 17 година, и сваког пролећа диже се галама међу ученицима трећег и четвртог разреда гимназије. Ко је добио позив да се пријави за пилотски курс? Ко да конкурише за елитну обавештајну јединицу 8200 или Мамрам, дивизију компјутерских система ИДФ-а? Или за Талпиот?

Сви седамнаестогодишњаци, и девојке и младићи, у Израелу добијају позив да се пријаве регрутним центрима за прво целодневно тестирање које обухвата испитивање способности и психолошке провере, интервјуе и медицински преглед. На крају се одређује здравствена и психометријска класификација и младом кандидату се тада уживо предочава које су његове могућности за служење војске. Онима који задовољавају здравствена мерила и захтеве у вези са способностима и типом личности нуди се прилика да изађу на додатне тестове за пријем у једну од елитних јединица или дивизија.

На пример, тестови за пријем у падобранску бригаду одржавају се три пута годишње, често неколико месеци пре редовних војних рокова кандидата. Млади цивили подвргавају се дводневном, строгом физичком и менталном тестирању приликом којег се почетна група од око 4.000 кандидата своди на 400 будућих војних обвезника у различитим јединицама. Тих четири стотине падобранаца може добровољно да учествује у теренским тестовима и испитивањима за пријем у специјалне снаге, што подразумева интензиван низ од једанаест војних вежби које се понављају током пет дана. Свака од њих траје неколико сати, а изводе се под жестоким притиском због временских рокова, и растућим физичким и психичким. За све то време дозволе за одмор су кратке а спавања готово и да нема, као ни хране. Тих пет дана, како кажу учесници, не могу се разликовати дан и ноћ. Није дозвољено имати сат, као ни мобилни телефон, јер они који воде тестирање желе да субјекти буду што је могуће више дезоријентисани. Након тих пет дана, сви војници су поређани по вредности на ранг-листи.

Првих 20 рангираних за сваку јединицу одмах иду на 20 месеци обуке. Они који је заједно заврше остају као тим ангажовани у редовној војсци и резервним снагама, њихова јединица постаје им друга породица, а у резервним јединицама остају до 35. године.

Иако није лако уписати се на пет најбољих факултета у Израелу – у тој земљи једнакост за Харвард, Пристон, и Јејл јесу, ипак, елитне јединице ИДФ-а. Податак у ком је саставу подносилац молбе служио војску говори потенцијалном послодавцу кроз какав облик селекције је прошао и о његовим вештинама и способности.

У Израелу је академска прошлост мање битна од војне, једно од питања на разговорима за посао јесте где сте служили војску – причао је Гил Кербс, бивши припадник обавештајне јединице 8200. На интернету има понуда за посао и огласа у којима је посебно назначено – намењено за бивше припаднике јединице 8200. Они се сада окупљају на националном нивоу, али то време не користе за осврт на битке из прошлости и војну носталгију, окрећу се плановима за будућност и пословно умрежавање, представљају своје компаније и индустрију на тим скуповима.

Израелске одбрамбене снаге имају јединицу која је екстремно селективна и спроводи опсежну обуку, нарочито у области технолошких иновација. То је Талпиот, а назив потиче из стиха Песме над песмама у Библији и означава врхунац достигнућа. Јединица је карактеристична по томе што њени војници пролазе кроз најдужу обуку у ИДФ-у која траје 41 месец, што је дуже него целокупан војни рок већине војника. Они који уђу у програм потписују уговор који их обавезује на још шест година у војсци, тако да у војним оквирима проведу најмање девет лета. Програм су осмислили Феликс Дотан и Шол Јацив, професори Хебрејског универзитета, након почетног пораза 1973. године.

Сваке године, два процента најбољих ученика израелских гимназија, или њих 2.000, добија позив да се пријави за кадете Талпиота, сваки десети положи један број тестова, углавном из физике и математике, а онда тих 200 пролазе дводневно тестирање личности и способности. Они, у поређењу с вршњацима, науче више за мање времена и стекну широко знање, како би постали лидери способни да решавају проблеме. То се постиже додељивањем задатака, а један од њих је, рецимо, провала у телекомуникациону мрежу живе терористичке ћелије.

Од тих студената тражи се одгонетну специфичне војне проблеме. На пример, један тим кадета морао је да нађе решење за јак бол у леђима који осећају пилоти хеликоптера ИДФ-а услед вибрација летелица. И успели су, први, да пронађу метод за процену утицаја вибрација летелица на кичмени пршљен. Они су прекројили седиште, уградили га у симулатор хеликоптера и у наслону избушили рупу. Затим су ставили оловку на пилотова леђа, покренули симулатор тако што је убрзо „летео”, те су брзом видео-камером, уграђеном у рупу у наслону, усликали трагове које оловка оставља због вибрација. После тога изучили су компјутеризоване податке добијене по траговима на фотографији и покрете, и редизајнирали седишта летелица.

Талпиони, ако издрже прве две или три године курса, постају престижно звање у војничком и цивилном животу. Они су елита у армији и друштву.

Израелци са 18 година одлазе у војску на минимални период од три (момци) и две године (девојке). На нарочитој цени регрута је елитна војна обавештајна јединица 8200. У традиционалним родовима војске, командири чета са 100 редова и 20 старешина су поручници који, најчешће, имају само 23 године, али су им дата права и обавезе да самостално воде толику јединицу и одлучују на терену.

Ако се после редовног војног рока младићи и девојке не придруже ИДФ-у, обично се уписују на факултете, па чак 45 одсто Израелаца данас има високу школу.

Извор: Политика, Г. Оташевић