Како Чачани чувају успомену на Велики рат (2) 



 
Како Чачани чувају успомену на Велики рат (2)
09.08.2014 | 0 коментар(а)



Чачак - Први светски рат (деценијама називан Велики рат), чију стогодишњицу обележавамо

Чачак за време окупације 1917. године, на месту данашње поште видљива зграда аустро-угарске царско-краљевске полиције

оставио је стравичне последице по српски народ, као и на чачански крај. Није нам циљ да набрајамо жртве, већ да размислимо колико је овај догађај остао у колективној свести Чачана. Данас у Чачку само једна школа носи име јунака овога рата (ОШ „Степа Степановић“ у Горњој Горевници, од 1960. године). Подсетимо се да је војводино име носила и Друга основна школа у Чачку од 1937. до 1954. године (сада је то ОШ „Милица Павловић“). Ниједна чачанска фирма, установа, спортска или културна органзација именом није овековечила јунаке и догађаје Великог рата (основна школа у Заблаћу (од 1963), Градска библиотека (од 1998) и Уметничка галерија (од 1961) носе имена учесника рата, али не због њиховог јунаштва, већ у знак поштовања уметничких домета). Од око 500 чачанских улица само имена њих 14 евоцирају успомене на Велики рат.

Настављамо списак улица започет у јучерашњем тексту:

УЛИЦА ДРАГУТИНА ДИМИТРИЈЕВИЋА (2001). Драгутин Димитријевић-Апис (1876-1917), генералштабни пуковник српске војске, главни актер официрске завере и учесник у убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге (1903), један од оснивача тајног удружења „Уједињење или смрт“ („Црна рука“), учесник Првог светског рата. На монтираном Солунском процесу осуђен на смрт и стрељан 14. јуна 1917. Рехабилитован на обновљеном Солунском процесу (1953).

Драгутин Димитријевић АПис

УЛИЦА КОЛУБАРСКА (између 1947. и 1953). Колубара је река у западној Србији, дуга око 120 километара, десна притока Саве. Позната је по великој бици у Првом светском рату, вођеној од 16. новембра до 15. децембра 1914. на фронту дугом око 200 километара, у којој је српска војска потукла аустро-угарску балканску војску и протерала је са територије Србије.

УЛИЦА КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ (1932- 1945, па од 1992). Петар први Карађорђевић (29. јун 1844, Београд – 16. август 1921, Београд), краљ Србије, од 1903. до 1918, и краљ Срба, Хрвата и Словенаца, од 1918. до 1921. године. Пренео је 24. јуна 1914. краљевска овлашћења на престолонаследника Александра. Повукао се са српском војском преко Албаније. У земљу се вратио 1919. из Грчке, тешко оболео. Сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. По њему име су добили градови: Мркоњић Град (1925, а пре тога се звао Варцар Вакуф), Петровград (од 1935. до 1946, данас је Зрењанин) и Петровац на мору (1919, раније Кастел Ластва).

Краљ Петар I Карађорђевић

УЛИЦА МАЈОРА ГАВРИЛОВИЋА (између 1947. и 1953). Драгутин Гавриловић (12. мај 1882, Чачак 19. јул 1945, Београд), национални јунак. У балканским ратовима учествовао је као капетан прве класе. Славу је стекао у Првом светском рату. Учествовао је у одбрани Београда 1914. и Колубарској бици, када је предложен за унапређење у чин потпуковника. У херојској одбрани Београда 1915. командовао је упорном обраном против Аустријанаца. Остале су забележене речи упућене војницима испред којих је водио јуриш на непријатеља:

Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине... Ви немате да се бринете за ваше животе, који више не постоје... Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!

Мајор Драгутин Гавриловић

Јуриш није успео, услед снажног отпора Аустријанаца. Сам Драгутин Гавриловић је рањен у врат, да би истог дана био евакуисан возом у Чачак. После краћег опоравка одступио је са војском преко Албаније и учествовао у борбама при пробоју Солунског фронта. У Другом светском рату био је заробљен и интерниран у Немачку. Одликован је Карађорђевом звездом, орденом Легије части... (Родна кућа Драгутина Гавриловића налази се у Улици Цара Лазара и обележена је спомен плочом.)

УЛИЦА НИКОЛЕ ПАШИЋА (1992). Никола Пашић (18. децембар 1845, Зајечар –10. децембар 1926, Београд), чувени председник српске Владе, грађевински инжењер. У току рата налазио се на челу владе. То је уједно и најзначајнији период у развоју Србије, када је она стекла велики међународни углед и коначно ослободила крајеве у којима су живели Срби (1918). На челу владе налазио се и после стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Никола Пашић

УЛИЦА СОЛУНСКА (између 1947. и 1953). Солун је други по величини град у Грчкој. За време Првог светског рата у њему је српска војска, после повлачења преко Албаније, поново успоставила борбену готовост и успешно извршила пробој Солунског фронта и ослобађање земље 1918. године.

УЛИЦА ТОПЛИЧКА (између 1947. и 1953). Топлица је област у јужној Србији, у долини истоимене реке, са највећим градом Прокупљем. Током Првог светског рата, после повлачења српске војске кроз Албанију, овде је организован Топлички устанак, у фебруару и марту 1917. године под вођством Косте Војиновића. У покушају да прошире устанак и на друга подручја у Моравички крај је почетком августа 1917. дошло седам комита, који су у јесен исте године побијени у Јевцу код Ивањице.

УЛИЦА 1300 КАПЛАРА (1980). Старешински кадар српске војске после крвавих борби на Церу нагло се проредио. Врховна команда је донела одлуку да се ђаци свих школа у Србији, који су доспели за војску, као и они који су одложили служење војног рока, припреме за старешине. Тако се ова школска омладина закључно са генерацијом из 1893, нашла у Скопљу 13. септембра 1914. Било је око 1600 кандидата пред комисијом за пријем. На тај начин је настао легендарни Батаљон 1300 каплара“, који је скоро у потпуности изгинуо током Првог светског рата.

УЛИЦА ЦЕРСКА (1957). Цер је планина у западној Србији позната по великој бици из Првог светског рата. Битка је вођена између српских и аустро-угарских снага од 12. до 24. августа 1914. Завршила се потпуним поразом непријатељских снага. Српским снагама командовао је Степа Степановић. Ово је уједно и прва савезничка победа у Првом светском рату, која је видно олакшала њихове операције и подигла углед Србије.

Наставак следи сутра

Светислав Љ. Марковић

Глас западне Србије







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 130.109.901 посета
Тренутно на сајту: 109 посетилац(a)