У допису упућеном министру трговине Расиму Љајићу то удружење предлаже да се, након истека важења ове уредбе (31. јануара ове године) она више не продужава "као мера економске и социјалне политике”.

Подсећају да је Влада Србије још 2010. године прописала максималну малопродајну цену векне белог хлеба, као меру заштите социјалног стандарда становништва која се, од тада, продужава на сваких шест месеци. Истичу да је у време доношења уредбе заиста претила опасност да малопродајна цена основног типа хлеба буде већа од прописаних 46 динара.

"У последње две године малопродајна цена хлеба је на нивоу који је знатно нижи од максималне прописане цене. Због тога је ова уредба, која је супротна начелу слободне тржишне утакмице и формирања цена, изгубила свој основни смисао", наводе у "Житоунији” додајући да део произвођача из такозване занатске производње (која са око 70 одсто учествује у укупној производњи хлеба) ни до сада није у целости или делимично, поштовао одредбе из ове уредбе.

Рецимо, обавезу да 30 одсто укупне производње и промета буде хлеб направљен од брашна "Т-500” или обавезу производње векни од 500 грама, преноси Политика.

ГЗС / Политика