у Велики рат и одбрану отаџбине, а никад се не вратише. Богослужењу је присуствовало мноштво мештана и потомака њихових из Тијања, Зеока и Пухова, а затим су се свечаност и сећање на велике српске ратнике пренели у једну учионицу Основне школе у овом драгачевском селу, тесну да би примила све који су приспели.

За овај дан је др Сретен Поповић, професор универзитета из Тијања, припремио малу споменицу и у њој штампао сва имена погинулих и умрлих у ратовима 1912 – 1918 из ове три драгачевске насеобине, као и оних који су донели славу у пробоју Солунског фронта 1918.

Др Сретен Поповић, фото: ГЗС

„У Ратовима од 1912. до 1918. из ових крајева учествовао је велики број људи, и многи нису преживели голготу, кости и имена остала су им по гробљима у Солуну, на Крфу или Виду. А овде осташе мајке без синова, сестре без браће, жене удовице са, како се то у селу говорило, ситном децом. Реч тата и касније деда многи никад ни су изговорили, нити осетили топлину тих слова” – казао је за Глас западне Србије др Поповић, који је до пензионисања био редовни професор на Техничком факултету у Чачку.

Он наводи да је из Тијања, Зеока и Пухова у ратове за ослобођење и уједињење отишло чак 240 мештана, од којих су 156 погинули или умрли. И напомиње:

Данас у ова три села живи мање становника него што је њихових предака дало живот за отаџбину у Првом светском рату.

Тијање, порта цркве, фото: ГЗС

Професор Поповић (78) сликовито казује још једно поређење оног и нашег времена:

- Ја сам рођен пре хемијске оловке. Те године у Тијању се трава косила а није пушила, и добровољни рад звао се моба а не казна.

Свечаност су приредили Удружење грађана села Драгачева, Друштво за одрживи развој „Тијањски хоризонти”, Центар за визуелна истраживања „Круг”, СУБНОР Лучана и месне заједнице Тијања, Зеока и Пухова.

ГЗС/ Г. Оташевић

Свечаност у школи, фото: ГЗС