чији је аутор Снежана Ђенић, историчар и директор Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини. У Нову Варош изложба стиже после Београда, Ужица, Ариља. Пожеге, Горњег Милановца, Пријепоља, Прибоја, Новог Сада и Трста.

У поставци са преко 70 фотографија и докумената представљен је животни пут Смиљанића (1868 -1944) од сељанчета из Љубиша на Златибору, школовања, напредовања у војсци, преко ратова са Турцима, Швабама и Бугарима до службовања после Великог рата, пензионисања и постављања старог ратника за бана Зетске бановине.

Веран заклетви - за заслуге добио 35 одликовања, фото: Златар инфо

 - Крста Смиљанић је био човек народног духа, уман и непоколебљив у одлукама и доследан у испуњавању захтева своје отаџбине. Није био династички официр, ничији миљеник, као што није припадао ниједној од официрских завереничких група, које су заговарале насилничку смену на српском престолу. Био је одан искључиво служби и веран положеној заклетви - наглашава Снежана Ђенић. - Службовао је код четири српска краља, а непосредне старешине и најближи сарадници, и у рату и у миру, били су му великани тог времена - четворица српских војвода.

Пуковник Крста Смиљанић командовао је Дринском дивизијом, чије су трупе, заузећем Кајмакчалана, у септембру 1916. године, прве ступиле на земљиште своје отаџбине. Овај планински ланац и најјаче утврђење, за које су Бугари имали наређење да "морају бранити до последњег војника", заузела је војска васкрсла после страдања у планинама Албаније и тако отворила "капију слободе".

Име и дело ђенерала Смиљанића су после смрти неоправдано, али смишљено - запостављани. Ђенерал није имао потомака, а од заоставштине једино се карабин, сабља и гусле чувају у спомен-збирци чајетинске Библиотеке.

На Краљевом тргу, у центру Златибора, у септембру 2008. године, завичај се одужио ратнику откривањем бронзаног споменика, на коме је уклесано: "Слобода има лица оних који су за њу живот дали".

Друго издање књиге

О животном и ратничком путу сведоче и странице књиге „Ђенерал Крста Смиљанић – хроника једног витешког живота“. Друго издање књиге биће пред Нововарошанима, уз изложбу, која се отвара непосредно пред почетак вечери изворног народног стваралаштва „Ђе је зрно клицу заметнуло“.

Златар инфо