Још једно виђење „проблема“ Аеродрома „Морава“ 



 


Још једно виђење „проблема“ Аеродрома „Морава“
23.06.2016. 09:34 | 0 коментар(а)



Аеродром „Морава“ налази се на простору војног аеродрома у Лађевцима, изграђеног 1967. године.

У оперативној употреби је и користи га јединица 98. ваздухопловне бригаде. Дужина слетно – полетне писте износи 2.200 метара.

Новоизграђени објекти на њему, намењени цивилном саобраћају, још увек нису функционални. Пристанишна зграда је површине 3.000 метара квадратних и урађена је по највишим стандардима, а уграђена опрема је најпознатијих светских произвођача и високог квалитета.

Оно што у овом тренутку недостаје „Морави“, а према доступним информацијама, је царинска испостава и потреба да се дужина писте повећа за неких 300 метара (писта Аеродрома „Константин Велики“ у Нишу је 2.500 метара). Додуше, доста комерцијалних, малих аеродрома у Европи имају и краћу писту, али би се условно могло рећи да је то ограничавајући фактор, који, с обзиром на досадашња улагања, не би за Републику Србију требало да представља проблем и превелику инвестицију.

Када је донета одлука да се Аеродром „Морава“ гради и започета реализација тог пројекта, могло се чути да ће то бити промашена пројекат, с обзиром да се локација налази покрај реке Западне Мораве, да има пуно дана са маглом, када полетање, а посебно слетање неће бити могуће. Међутим, онај ко се мало озбиљније позабавио том проблематиком могао је из метеоролошких података, а посебно директним контактом са људима који деценијама раде у Лађевцима да добију информација како те тврдње немају реалну подлогу.

Значи, да закључим, дужина писте можда јесте проблем, али је лако решив, док метеоролошки услови никако не могу бити аргумент да се са активирањем „Мораве“ не настави.

Аеродром „Морав“ је на географски веома повољној локацији, практично у географском центру Србије. Природно су на њега усмерени градови који се налазе у његовој непосредној близини – Краљево 12 км, Чачак 21 км, Крагујевац 39 км... Такође, на Аеродром су усмерени други градови, општине и туристички центри, који се налазе у другом кругу и то: Горњи Милановац 32 км, Трстеник 46 км, Пожега 47 км, Ариље 72 км, Ивањица 74 км, Крушевац 74 км, Рашка 96 км, Параћин 108 км, Нови Пазар 118 км, Јагодина 120 км... Занимљив је податак да аеродром у Приштини има годишњи промет од око 1,5 милиона путника, мада нема летове нискобуџетских авио компанија попут Wizzair и Ryanair.

Горепоменута места, којима је окружен Аеродром „Морава“, према подацима о попису становништва из 2011. године, представља потенцијал од око 750.000 људи. На пример, аеродром у Тузли (Босна и Херцеговина) покрива знатно мању популацију, читав кантон има око 400.000 становника. Простом рачуницом лако је доћи до чињенице да се и са малим уделом од рецимо 1% до 2% потенцијала, постоји капацитет од 10 до 15.000 путника који се појављују у редовним терминима током године, ван оних ударних. У шпицу сезоне (почетак и завршетак летњих одмора, новогодишњи и други празници) број потенцијалних корисника би се знатно увећао, за шта основу представља велики број наших грађана на боравку или раду у иностранству, а који у садашњим условима долазе и одлазе масовно аутобуским турама.

На релативно малој удаљености од Аеродрома „Морава“ налазе се значајни туристички центри и бање, познати далеко ван оквира Србије, који својим природним лепотама и благотворним деловањем на људско здравље привлаче велики број гостију из земље и иностранства. Међу њима се посебно истичу: Матарушка Бања 25 км, Врњачка Бања 40 км, Гуча 61 км, Копаоник 119 км, Златибор 144 км... Ове дестинације заједно годишње бележе више стотина хиљада ноћења у својим објектима, претежно страних гостију. Аеродром Татре у Словачкој има сезонски око 85.000 путника.

Велики број објеката верског туризма је у непосредној близини Лађеваца (манастири Жича, Студеница, Ђурђеви Ступови, мала Света Гора у Овчарско – кабларској клисури...) и представљају значајну туристичку атракцију.

Спортски објекти у Краљеву, Чачку, Крагујевцу, Крушевцу и другим местима представљају основ за организацију међународних манифестација и отвара могућност за одржавање бројних спортских приредби и припрему иностраних клубова. Такође, многи би из Европе долазили и у Београд преко „Мораве“, због јефтиних авионских карата, док би пут до Београда организованим аутобуским турама, новим ауто – путем био брз, удобан и јефтин.

Сва наведена места представљају и значајне изворе пољопривредних производа за извоз, па сигурно да постоји велико интересовање страних коопераната за успостављање сарадње и што бржем и ефикаснијем транспорту од примарних произвођача до крајњих корисника широм Европе и света. Формирањем планираног карго центра наше воће и поврће би сигурно било знатно конкурентније на пробирљивом тржишту Западне Европе и Русије.

Градови који гравитирају Аеродрому „Морава“ представљају веће или мање пословне центре Србије, у којима већ функционишу познати светски произвођачи из различитих области. Носилац тих активности је свакако Крагуујевац, где је седиште компаније „Fiat“ и његових коопераната предузећа Magnetti, Marelli, Johnson Controls... Отварање нових средњих и малих предузећа, чији су производни програму намењени ино тржишту, као и отварање страних представништава, помогли би бржем привредном развоју овог региона.

Нови Пазар је карактеристична тачка текстилне индустрије, са значајним производним капацитетима одеће од џинса и дугом традицијом у тој области. Ивањица са околином се истиче дрвно – прерађивачком индустријом и израдом намештаја врхунског квалитета. Чачак има велике метало – прерађивачке капацитете, и производњу углавном намењену извозу.

Географски, демографски, туристички, индустријски и пољопривредни капацитети региона и свих места која гравитирају Аеродрому „Морава“ чине га потенцијално значајним и једним од могућих носилаца и претпоставки развоја овог дела Србије. Отварање Аеродрома би означило прекретницу у развоју централног дела Републике, што би уз изградњу ауто пута Београд – Чачак, као и деонице до Пожеге и према Новом Пазару, омогућило брз и несметан проток људи, роба и услуга. Домаћи и страни инвеститори би у таквој ситуацији били знатно више заинтересовани за улагања у читав регион, с обзиром да би размена добара и услуга били знатно лакша. Путовања на релацији Београд – Краљево у трајању од 2,5 до 3 сата вожње путничким аутомобилом, копненим путем, знатно је дуже него што би у случају функционисања Аеродрома трајао лет из неке земље Западне Европе до „Мораве“. С друге стране, потенцијал од око 750.000 становника, који гравитирају Лађевцима, представља поуздан и значајан потенцијал за развој путничког саобраћаја нискобуџетских (low cost) компанија. Посебан значај могу имати различити туристички аранжмани у ударним терминима, који би кроз директне линије или чартер летове омогућили одлазак великог броја заинтересованих из региона до туристичких центара у Грчкој, Турској, Египти, Тунису... или долазак туриста у Србију. У исто време, Аеродром „Морава“ би остваривао и приходе кроз принадлежности за коришћење аеродромских потенцијала и друге накнаде.

ШТЕТА У СЛУЧАЈУ НЕУКЉУЧИВАЊА АЕРОДРОМА У ОПЕРАТИВНИ РАД

Свако даље одлагње пуштања у рад капацитета Аеродрома „Морава“ довело би до ненадокнадиве штете. Губици би наставили да се увећавају и практично експоненционално расту. Велика штета већ постоји, с обзиром да је зграда Аеродрома годинама закључана и не користи се. Због непроветравања и нерегулисања микроклиматских услова (температура, влажност...) природно се јављају процеси деградације структуре објеката. Уграђена опрема, намењена техничкој подршци и свим оперативним функцијама Аеродрома, не користи се, а истекао је или је умањен њен гарантни рок. Због горепоменутих микроклиматских услова у питање долази и функционалност дела осетљиве опреме, посебно имајући у виду специфична својства уграђених компоненти.

Гледајући са аспекта економске математике, јавља се изразито негативан ефекат повраћаја уложеног новца, пошто изграђени капацитети Аеродрома „Морава“ већ три године не стварају додатну вредност.

 

ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉУ МАЛИХ АЕРОДРОМА У ОКРУЖЕЊУ

ЗЕМЉА

АЕРОДРОМ

БРОЈ ПУТНИКА 2015.

LOW COST

АУТОПРЕВОЗНИК

БРОЈ ДЕСТИНАЦИЈА

НАПОМЕНА

МАЂАРСКА

БУДИМПЕШТА

10,2 милиона

Wizzair

52

користи аеродром као своју базу

85.000 летова

Ryanair

23

12% број путника

Easyjet

6

ДЕБРЕЦИН

172.000

Wizzair

8

1.350 летова

18% број путника

МАКЕДОНИЈА

СКОПЉЕ

1,45 милиона

Wizzair

22

 

20% број путника

ОХРИД

107.000

Wizzair

2

54,2 број путника

ЦРНА

ГОРА

ПОДГОРИЦА

750.000

Ryanair

3

 

ТИВАТ

900.000

Easyjet

2

претежно сезонски чартер летови

БУГАРСКА

СОФИЈА

4.1 милион

Wizzair

 

Ryanair

30

 

22

* ово је и војни аеродром

* Софија – Ниш 160 км

44.000 летова

7,2% број путника

*КОСОВО

ПРИШТИНА

1,55 милиона

Easyjet

3

34% Швајцарска

32% Немачка

15% Турска

6% Аустрија

4% Италија

6.334 лета

10,3% број путника

РУМУНИЈА

ТЕМИШВАР

950.000

Wizzair

 

Ryanair

15

 

7

део је и војни аеродром

 

TAROM 1 дестинација

12.000 летова

26% број путника

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

САРАЈЕВО

780.000

 

 

 

10% број путника

БАЊА ЛУКА

23.000

 

 

Air Serbija једина лети

20% број путника

МОСТАР

75.000

 

 

сезонски летови

10% број путника

ТУЗЛА

260.000

Wizzair

9

бележи рапидан пораст летова

72% број путника

ХРВАТСКА

ЗАГРЕБ

2,6 милиона

 

 

Дубровник

Ријека

Пула

Сплит

Задар

40.000 летова

7% број путника

ОСИЈЕК

30.000

Ryanair

1

5% број путника

СРБИЈА

БЕОГРАД

4,8 милиона

Wizzair

 

Easyjet

11

 

1

један чартер лет за Русију

59.000 летова

3% број путника

НИШ

36.200

Wizzair

 

Easyjet

3

 

1

526 летова

94% број путника

 

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ LOW COST И ОБНИЧНИХ АВИО КОМПАНИЈА

Основна разлика између нискобуџетних или low cost авио компанија и оних класичних је у томе што ове прве минимализују трошкове на све могуће начине. Те уштеде не утичу на сигурност лета, али се одражавају на комфор путника и изискују могуће додатне трошкове. Пре одлучивања да путујете low cost компанијом треба упоредити шта се добија, а шта губи путовањем таквом компанијом у односу на класичну.

На пример, нискобуџетне авио компаније имају само једну класу, у којој се налазе сви путници и број седишта у авионима је повећан (150 до 180), да би се максимизирао профит, чиме се губи одређени комфор. Продаја карата обавља се преко интернета, пошто немају своја представништва, тако да се сва комуникација (обавештења, жалбе...) обављају електронским путем. Одређена величина ручног пртљага је бесплатна, али се ни најмања одступања димензија не толеришу. Већи пртљаг се додатно наплаћује и неретко то може коштати и више од саме цене карте.

Још једна врло битна ствар је да low cost компаније често лете до споредних аеродрома, због нижих аеродромских такси, што може да представља проблем приликом трансфера до жељене дестинације у одређеном граду. Иако углавном постоји организован превоз са таквих аеродрома до жељеног град, мада не кошта много, он некада може да одузме доста времена.

У оквиру цене low cost карте нису укључени храна и пиће , те се таква услуга додатно плаћа, с тим што су цене као у неком просечном кафићу.

Low cost компаније се углавном фокусирају на летове у оквиру једног континента и трајања до 3 сата. За прекоокеанске и дуже летове углавном се користе услуге класичних авио компанија.

Ако резервишете кару код low cost компаније неколико месеци пред лет, цена може бити доста нижа него регуларна.

НАЈВЕЋЕ LOW COST КОМПАНИЈЕ У ЕВРОПИ

Европа, захваљујући договору о отвореном небу из 1992. године, има највећи број low cost авио компанија. Најпознатије и нама најинтересантније су:

Ryanair је прва low cost компанија, основана 1985. године у Ирској. Има флоту од 326 авиона и лети на 192 дестинације.

Easyjet је основан 1995. године и лети на 134 дестинације са 223 авиона. Седиште им је на Лутон аеродрому у Лондону.

Wizzair је основан 2003. године, са седиштем у Будимпешти. Поседује 68 летелица и превози путнике на 117 дестинација. Wizzair поседује своје базе у земљама Источне Европе (БиХ, Србија, Бугарска, Македонија, Румунија, Летонија, Литванија и Чешка).

МОГУЋИ ЛЕТОВИ СА „МОРАВЕ“

Поред могућности за бројне сезонске и чартер летове, отвориле би се могућности за путовања на бројне значајне дестинације широм Европе. Wizzair има могућност лета за Базел, Минхен, Дортмунд, Франкфурт, Ајндховен, Гетеборг, Малме, Стокхолм, Бергамо, Болоњу... Pegasus airlines има линију за Истамбул, Montenegro airlines до Тивта...

ЦЕНЕ КАРАТА

Цене карата код low cost компанија није увек иста за исте дестинације. Углавном зависе од потражње и термина путовања (сезона, ван сезоне, празници...). Такође, зависи и до тога када је купујете, односно да ли резервишете место раније или тражите карту у последњем тренутку. Цене знају да буду и испод економске рачунице, обично се крећу од десетак евра па навише. На пример, оријентационо карта код low cost компанија на релацији од Ниша до Берлина (два пута седмично) кошта од 20 евра па навише, колико износи и цена пута од Ниша до Братиславе, с тим што, према напред реченом, те цене могу да варирају горе или доле.

Александар Максимовић са групом сарадника

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 98.040.737 посета
Тренутно на сајту: 107 посетилац(a)