На данашњи дан спаљене су мошти духовног оца српске цркве и целог народа 



 

На данашњи дан спаљене су мошти духовног оца српске цркве и целог народа
10.05.2016. 12:42 | 1 коментар(а)



Храм Светог Саве стоји на месту на ком је турски заповедник Синан-паша спалио његове мошти.

Свети Сава био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.

Као младић добио је од оца Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.

У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се он вратио у Србију, како би зауставио рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи да приближи својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од Васељенске патријаршије у Никеји изборио аутокефалност српске цркве са статусом самосталне архиепископије, а васељенски патријарх Манојло И Цариградски га је именовао за првог српског архиепископа. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.

Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша, турски заповедник, није одатле однео у Београд и спалио их на брду Врачар 1594. После ослобођења од Турака на Врачару је подигнут храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву.

Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“ на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар. По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

Српска православна црква празнује Саву као светитеља 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве, Савиндан, обележава се као школска слава у свим школама у Србији и Републици Српској. Такође се обележава и спаљивање моштију Светог Саве.

Википедија











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Pitagora      | 10.May 2016.13:25 h

    Mošti Svetog Save spaljene su po naređenju Sinan-paše, posle teških turskih poraza u Banatskom ustanku 1594. Srbi su u bojeve nosili zastave sa likom Svetog Save i išli kao omađijani, što je Turke plašilo. U početku je Srbe služila ratna sreća. Srpski zapovednik Janko Lugošan Halabura, prilikom opsade Vršca pristao je na izazov turskog Arslan-bega. Dogovor je bio da o ishodu bitke odluči njihov dvoboj. Janko je zbrisao Arslan-bega i pred obe vojske odrubio mu glavu. Turci su se.začudo, držali dogovora i napustili su Vršac.Do sloma ustanka došlo je iste godine u bici kod Bečkereka, današnjeg Zrenjanina.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 73.292.696 посета
    Тренутно на сајту: 122 посетилац(a)