Земљорадник с вештачком интелигенцијом 



 
Земљорадник с вештачком интелигенцијом
20.03.2017 09:42 | 0 коментар(а)



Чачак – Стручне службе Европске комисије тренутно оцењују и вреднују пројекат „Подршка заштити биља даљинским системом сензора”,

на ком већ годину ради девет института, факултета и предузећа из Немачке, Француске, Шпаније и Србије.

Творци очекују позив из Брисела ради преговора, тражени буџет је три милиона евра и уколико буде прихваћен ЕУ ће за три наредне године добити прототип новог, најсавременијег електронског земљорадника са вештачком интелигенцијом.

Суштина овог научног подухвата представљена је прошле седмице на Агрономском факултету у Чачку, током 22. међународног симпозијума о биотехнологији, у једночасовном излагању др Зорана Стаменковића. Научни истраживач Института за микроелектронику ИХП у Франкфурту на Одри (Немачка), који већ 17 година ради на тој адреси, нагласио је да у Европи данас не постоји проблем количине произведене хране, али се све чешће и све строже захтева да у њеном садржају буде што мање хемијских средстава за заштиту биља. Рецимо, Европска комисија је до сада већ три пута упозорила Немачку због прекомерне количине азота (ђубрива) у пољопривредном земљишту.

– У земљама ЕУ сензори се већ користе за јављање података из поља, слични системи дакле постоје, и они данас кажу: ви у вашем пољу имате то и то и можда кроз два или три сата треба наводњавати или прскати, можда сутра или прекосутра, тако да су те препоруке прилично непрецизне. Наш би требало да омогући реаговање у реалном времену, то је најважније у овој иновацији. Дакле, да се у истом минуту власник обавести шта се променило у пољу, кад тачно мора да наводњава, храни или прска, којом количином средстава и којим – истакао је др Стаменковић, који је до одласка у Немачку радио као професор на Електронском факултету у Нишу.

Пројекат садржи и неопходне чињенице о исплативости, уштедама које би у неком року донео правовременим спречавањем болести биљака и повећањем приносе безбедне хране.

– То се, дабоме, подразумева, јер Европска комисија не би ни случајно финансирала нешто што већ постоји или није исплативо.

Пројекат предвиђа, објаснио је др Стаменковић, да се у поље поставе сензори или сензорски чворови, тј. компоненте са електроником за претварање аналогног у дигитални сигнал, најчешће уз процесор опште намене од 32 бита способан да обради податке добијене од сензора, филтрира их и преко малог примопредајника пошаље у мрежу. Реч је о свим врстама података, онако како се зада сензору да их прикупи: из тла или са биљке, од метеоролошких до фенолошких и епидемиолошких, уз додатак снимака, мултиспектралних, инфрацрвених или обичних фотографија, начињених дроном. Све те чињенице сливају се у главни сервер, јачи процесор ради обраде (такав процесор уграђен је и у нови паметан телефон, ако га сељак поседује).

Ту се сви прикупљени подаци уносе у припремљену неуронску мрежу, која је конструисана на принципу можданих ћелија човека (вештачка интелигенција). Она се бомбардује огромним бројем података и реч је о такозваном тренингу, припреми мреже да предвиђа, са неком подношљивом и урачунатом статистичком грешком, шта пољопривредник мора да чини истог тренутка, било да је реч о наводњавању, ђубрењу или заштити од болести и штеточина. При томе, процесор се храни симулираним, математичким моделом за сваку биљну врсту, који садржи графички обрађене (графове и дијаграме) чињенице о фенологији или епидемиологији те биљке.

– Имамо моделе за пшеницу и винову лозу, ускоро и за паприку, а те три биљке управо су предмет рада у овом пројекту. Шта је моделовање? На основу теоријских података о потрошњи нутријената и воде везано за фенологију развића, прави се графички приказ реалних потреба биљке по сваком задатом параметру. Дакле, вода, макро и микро елементи, и на основу тога пројектује се и висина приноса. То је изузетно велики посао због тога што сваки припремљени модел пролази кроз провере, и у току њих види се да ли су те графички приказане вредности реалне или не. Јер, на пример, имамо поља високог разликовања метеоролошких чињеница, и различитог квалитета земљишта и то све утиче на модел. Биофизиолошке моделе раде стручњаци из Бранденбурга а епидемиолошке из Тулуза, а ми, са своје старне, уводимо и српску науку у ову област пољопривреде – нагласила је др Снежана Танасковић, ванредни професор на Агрономском факултету у Чачку, и истраживач на овом пројекту.

На основу тренинга неуронских мрежа обрадом изузетно много података и мерења у пољу у првој фази, уз податке о моделу биљке, ствара се могућност стварања мреже на основу већ стеченог знања. Она ће научити, на пример, да са приличном сигурношћу одреди влажност тла и на местима где то није мерено сензорима.

Иначе, координатор пројекта је речени Институт ИХП из Франкфурта на Одри, а чланови „Лајбниц” (Центар за истраживања у пољопривреди, Берлин, Немачка), Универзитет у Кантабрији (Сантандер, Шпанија), ИНРА (Тулуз, Француска), Институт за ратарство и повртарство и Факултет техничких наука из Новог Сада, Агрономски факултет и Факултет техничких наука из Чачка и компанија „Смарт рурал” из Ваљадолида у Шпанији, специјализована за изнајмљивање дронова.

Извор: Политика, Гзводен Оташевић









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.185.404 посета
Тренутно на сајту: 250 посетилац(a)