да би се видело које стабљике су здраве, а које измрзле. Према проценама стручњака оштећења се крећу од 30 до 40 процената и знатно ће умањити род. У нижим деловима овај посао је углавном завршен, док у вишим селима воћари тек ових дана улазе у засаде.

У ариљском селу Бреково затекли смо брачни пар Радмилу и Љубу Лукића како везују сорту виламет. "Очекујемо барем прошлогодишњу цену од 230 динара по килограму. Све испод тога нема никаквог смисла, јер не можемо да вратимо уложена средства и рад", рекао нам је Љубе.

Како смо се уверили, има пуно малина које овај домаћин неће везати јер нису пролистале, мраз их је осушио и пуцају при најмањем савијању.

На овим надморским висинама од хиљаду и више метара најотпорније су се показале сорте виламет и микер, док они воћари који су експериментисали са сортама полка и полана нису задовољни.

Старији горштаци ових крајева су нас упозорили на заборављену народну изреку - снег је увек старији од слане. Наиме, прошлог уторка се овде појавила јутарња слана, па би по њима требало очекивати још пролећних снегова.

Хладњачари знају да је брдска малина квалитетнија од низијске, па се радо боре да приволе овдашње малинаре да постану њихови кооперанти.

Д. Веселиновић/ГЗС