Први киловати из клисуре Увца осветлели су Београд: Пре 60 година потекла струја из ХЕ "Бистрица", тада највеће централе у Србији 



 
Први киловати из клисуре Увца осветлели су Београд: Пре 60 година потекла струја из ХЕ "Бистрица", тада највеће централе у Србији
19.01.2020 08:48 | 0 коментар(а)



Нова Варош -Први агрегат у Хидроелектрани "Бистрица", у нововарошком селу по коме је добила име, пуштен је у рад пре шест

деценија - 23. јануара 1960. године. Са турбине првенца на Увцу струја је потекла - право за Београд.

 

Већ у јулу исте године у мрежу далековода укључен је и други агрегат ХЕ "Бистрица", тада највеће централе у Србији, са снагом од 104 мегавата.

А коју годину иза Другог светског рата у београдском "Енергопројекту" започела је израда планова за енергетски систем на Увцу, десној и највећој притоци Лима. Хроничари на страницама монографије "Лимске хидроелектране" др Слободана Ристановића, бележе да су припремни радови почели 1952. године, када овамо стижу први инжењери, па је формирано пет градилишта у дужини од 20 километара. У клисури Увца, вековима дубљеној, битку за кроћење реке, најпре у Радоињи, па у Кокином Броду, започели су већ прекаљени неимари "Тунелоградње" и Хидротехнике".

У највећем неимарском подухвату у овом делу Србије, у матицу реке побијена је и трећа брана - на Растокама је пре четири деценије почела с радом "ХЕ "Увац". Измењен је земљопис Старог Влаха, готово у потпуности је искоришћен енергетски потенцијал и са географских карти нестала је река, која извире на падинама Озрена и купи воду Пештера, Јавора, Златара, Муртенице...

Три језера у средњем и горњем току Увца поделила су општину Нова Варош на два дела, одсекла села, под водом су остале ћуприје, лепота брзака и вирова, огњишта, имања, извори, путеви, гробља, завичајне успомене... Истина, киловати су увеликo помогли градњу путева и објеката у граду, али мештани очекују да општина, "богати сиромах", од произведене струје не добија само мрвице, као и да ускоро почне најављено подмлађивање турбина.

У Кокином Броду је земљана брана и Златарско језеро, Фото: Архива ЛХЕ

Три централе на Увцу и ХЕ "Потпећ" на Лиму, сада у саставу Дринско-лимског огранка ЕПС-а, за шест деценија произвеле су 35 милиона мегават-часова струје, а јубилеј ће бити обележен на јесен. 

Група Нововарошана покренула је иницијативу да се испред управне зграде "Лимских ХЕ" подигне спомен-обележје "Они су оданили ноћ". Заслужили су га троје најистакнутијих прегаоца у развоју електроенергетских постројења, а пре свих Милунка Мила Борисављевић (1903-1980), нововарошка снајка из Чачка, која је 1934. године на речици у Дражевићима направила прву малу хидроцентралу и пилану и тада сиромашној Новој Вароши подарила прво осветљење и прву индустрију. 

Пантелија Панта Јаковљевић (1913-1990), директор градње ХЕ система Кокин Брод - Бистрица, након успешно завршених радова, премештен је на ХЕ "Ђердап". Дугогодишњи директор "Лимских ХЕ" Тихомир Тико Љујић (1930-2004), дао је велики допринос развоју и електропривреде и читаве општине - истиче Милан Бјелић, својевремено руководилац у "ЛХЕ".

Кичка Старог Влаха

Увац је кичма Старог Влаха, река граничарка, која је делила жупе, царевина и државе. Река сведок умећа неимара ћуприја, преко којих су прелазили трговачки каравани и кириџије, грабиле војске, јездили коњаници, крадимице бродили уходе и бегунци, проводаџије и просци... Сведок збегова и сеоба, угарака и пламена буна.

Тунел

Вода на турбине ХЕ "Бистрица" 36 кубних метара воде у секунди стиже из Радоињског језера тунелом дугим 8.026 метара. Градњом тунела, реци Увац, дугој 115 километара, скраћен је и промењен ток, па за око 30 километара ближе утиче у Лим.

ГЗС/ Новости, Д. Гагричић









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


kilovati uvac hidrocentrala

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.118.041 посета
Тренутно на сајту: 102 посетилац(a)