у име колега из области визуелних уметности, обратили су се писмом подршке признатом чачанском уметнику Божу Плазинић.

У писму се каже:

,,Божидар Плазинић, на основу свега што је допринео српској и југословенској уметности, заслужује нешто више од прогона у свом родном граду. Он је, до сада, излагао на 47 самосталних и 586 колективних изложби у земљи и иностранству, међу којима су изложбе критике, музејски избори, бијеналне и тријеналне изложбе у: Београду, Новом Саду, Чачку, Нишу, Загребу, Скопљу, Сарајеву, Кремони, Монтекатинију, Токију, Хошију, Сапороу, Канагави, Паризу, Миделбургу, Сао Паолу, Монтевидеу, Софији, Шумену, Базелу, Сиудад Мексику, Вићенци, Араду, Темишвару, Солуну, Банкок, Буенос Ајрес и др.

Дела му се налазе у готово свим музејима на простору бивше Југославије. За свој рад добио је 31 домаћу и међународну награду, међу којима су: Награда за сликарство на 18. Изложби Академие Интернасионал де Лутес (1986. Париз), Октобарска награда града Чачка (1993), Награда за сликарство на 38. Октобарском салону (1997. Београд), Златна медаља на 9. „Пролећном аналу“ (1991. Чачак), Награда Европске културне баштине (2006. Будимпешта), Прва награда из области проширених медија на Међународном бијеналу минијатуре (2011. Г. Милановац).

Понајвише је урадио за свој родни град Чачак. Бројне су велике манифестације, попут балканског бијенала „БИБЛИОТЕКА, ОТВОРЕНА КЊИГА БАЛКАНА“, симпозијума „УМЕТНОСТ И ПАПИР“ и многих других, са којима је у Чачак довео светску уметничку елиту. Почасни гости и промотери изложбе до сада су били: др Лоран Хеђи (Француска), директор Сент Етјен музеја; др Едвард Луси Смит (Велика Британија), теоретичар уметности; др Гунар Кваран (Норвешка), директор музеја савремених уметности у Ослу; Орна Луцки, израелска уметница и теоретичарка и велики амерички скулптор Ричард Нонас.

Овакву друштвену активност у земљи у којој живимо нико још није остварио. А поготово не неко ко је уметник. Божидар Плазинић својим уметничким и друштвеним дејством заслужује апсолутно поштовање, које се мора манифестовати у подршци. Град Чачак, коме је највише дао, и кога је прославио, како уметничком, тако и друштвеном афирмацијом, неопходно је да пружи подршку овом ствараоцу.

Ми, колеге, који смо небројено пута долазили у Чачак као престоницу ликовне уметности Србије, захваљујући уменику Божидару Плазинићу, апелујемо да се овај човек заштити и да му се омогући да настави своје племенито уметничко и друштвено дејство“ наводи се у писму које су потписали :

Проф. др Ђорђе Станојевић, Факултет савремених уметности, Београд

Проф. мр Зоран Тодовић, Академија уметности, Нови Сад

Проф. емеритус Бранимир Карановић, Факултет примењених уметности Београд

Др Селман Тртовац, ликовни уметник, Београд

Проф. др Вишња Петровић, Академија уметности, Нови Сад

Проф. мр Никола Божовић, Факултет примењених уметности Београд

Проф. мр Слободан Кнежевић, проф. и декан у пенз. Академија уметности, Нови Сад

Оливера Вукотић, кустос УЛУС-а

Проф. мр Марко Вукша, Факултет примењених уметности Београд

Проф. мр Радомир Кнежевић, Факултет ликовних уметности Београд

Проф. мр Никола Вукосављевић, Факултет ликовних уметности Београд

Проф. мр Владимир Перић Талент, Факултет примењених уметности Београд

Мр Звонимир Сантрач, академски сликар, директор Народног музеја Вршац

Проф. мр Перица Донков, Академија уметности, Ниш

Проф. мр Драган Пешић, академски уметник (ФИЛУМ), Крагујевац

Проф. мр Лазар Димитријевић, академски уметник (ФИЛУМ), Крагујевац

Проф. мр Слободан Штетић, академски уметник (ФИЛУМ), Крагујевац

Сава Степановић, ликовни критичар, Нови Сад

Мр Александар Рафаиловић, академски сликар , Београд

Проф. др Зоран Ивановић, Факултет примењених уметности Београд

Проф. др Весна Кнежевић, Факултет ликовних уметности, Броград

Проф.др Ђорђе Одановић, Академија уметности, Нови Сад

Ђорђе Кадијевић, ликовни критичар и режисер (серија „Вук Караџић“)

Проф. др Тодор Митровић, Академија Српске православне цркве, Београд

Мр Аница Вучетић, академски сликар, Београд