на врху стрме и стеновите литице налази се средњовековни град Милешавац. Овај недовољно истражени археолошки бисер подигнут је у 14. веку и служио је као одбрана манастира и караванског пута који је испод њега пролазио.
„Освајањем Турака у 15. веку он постаје турско утврђење које је дозидано Турским кулама које се и данас јасно распознају. Остала је сачувана цитадела, а могу се видети остаци четири куле. Међутим, турски потописац Евлија Челебија у својим записима навео је како је ово утврђење обишао у 16. веку и да је уочио дванаест кула. То ће се покушати установити уз даља арехеолошка истраживања”, рекао је за РИНУ историчар уз Пријепоља, Славољуб Пушица.
У Савиним испосницама лечили се болесни, фото: РИНА
Уколико се стрмим путем попењете до врха средњовековног града, као награда дочекаће вас невероватан призор и поглед који се пружа на пола југозападне Србије. Скривеним путем уз стрму литицу утврђења Милешавац стиже се и до пет монашких испосница, међу којима је она најчувенија испосница Светог Саве, у којој је он проводио своје моншаке дане. А у њој како кажу, тече лековита Савина вода за коју се верује да се пред грешником или свађалицом укрива и да је могу дохватити само они који су чисте душе.
„Према култном предању на том извору у давна времена лечили су се слепи, али и тешко болесна деца и стари људи. И данас је то веровање остало очувано, па су бројни путници намерници који овде дођу, умију се водом и понесу у флашама кући за здравље своје породице”, рекао је Пушица.
Брјони посетиоци уживају у скривеним природним лепотама, фото: РИНА
До пре пар година до овог светог места могло се доћи само уским, опасним стазама. Међутим, 2016. године урађено је камено степениште које много олакшава пут онима који се одлуче освојити старо утврђење и пећинске испоснице. Сам кањон реке Милешвке, у којима се налазе ови историјски локалитети, одликује се правом дивљином и суровошћу, ту је уточиште и за многе ретке биљне и животињске врсте које ове живе хиљадама година. Због својих карактеристика ово подручје је у 2000. године у Кембриџу проглашено за међународно значајно станиште птица, а са свим овим природним реткостима и лепотама, житељи Србије још увек нису довољно упознати.
ГЗС/РИНА
