И поред тога што посла за њих увек има, тај смер у пожешкој Пољопривредној школи упише мали број ученика.
Поред теоријског дела, практична настава је ипак занимљивија за ученике који се одлуче да постану месари. Славољуб и Милован кажу да то занимање, иако је перспективно, међу младима није популарно.
Љубав према том позиву Славољуб Ракић, ученик Пољопривредне школе са домом ученика "Љубо Мићић", Пожега, наследио је, каже, од деде:
"И могу, на пример, да отворим своју радњу, не морам да радим ни код кога."
И његов школски друг Милован Мијатовић определио се за то занимање јер може лако да нађе посао.
"Сви наши ученици који су до сада завршили, а од 1992. године имамо овај смер у школи, пронашли су посао у својој струци", истиче Оливера Петровић, професорка стручних предмета. "Раде, основали су породице и добри су грађани ове земље. Неки од њих су отишли и преко границе, пут их водио тамо далеко, раде у својој струци."
И поред добре могућности за запослење и стипендија, мали се број младих из Златиборског и Моравичког округа одлучи за средњу школу у којој може стећи диплому месара. Пошто је та професија тражена, сваке године Пољопривредна школа сваке године образује и одрасле.
"Дођу, да се доквалификују да би могли да раде у тим фирмама, да ли су то типа трговине и прераде меса, да ли је у питању сама та кланичарска производња", објашњава Којо Бошковић, директор Пољопривредне школе у Пожеги.
Опада интересовање и за још један смер Пољопривредне школе у Пожеги - прехрамбене техничаре, иако је све више оних који у домаћој радиности зарађују на производњи зимнице, сокова, компота.
Извор: РТС