Одолева два и по столећа 



 

Одолева два и по столећа
07.04.2020 11:17 | 0 коментар(а)



Нова Варош - Најмања црква брвнара у Србији, у Пети, под скутом Муртенице. Вредан споменик културе чува

умеће народних неимара и легенде Цркву дужине 6,5 и ширине само три метра под Турцима „чувале виле“ и народ.

Црква  брвнара  у нововарошком селу Кућани, посвећена празнику Рођења Богородице, једна је од најмањих сачуваних богомоља у Србији. Подигнута пре два и по века, у деценијама ропства под Турцима била је најснажније  упориште духовног живота, сабирајући народ из села на десној обалу Увца   на молитве и договоре, уз лелујави пламен свеће испред олтара.

Пошто су утихнула звона Пећке патријаршије (1766. године), цркве брвнаре  је било тешко направити, али и још теже сачувати.У народном предању преноси се, као и за друге богомоље тајно подизане на најскровитијим местима, да је црквица у Пети, како је народ зове,  „ту долетела“, да су „виле ноћу пренеле јапију“...

- Црква се налазила у шумовитом пределу Муртенице, на поседу турског аге Шећерагића. Према предању које је су записали  свештениици из лоза Поповића у Кућанима, гонећи хајдуке Турци из Нове Вароши су пронашли новоподигнуту црквицу затворених врата, па је спахија Туркмановић наредио да се одвале. Како то нису успели, он је петом ударио у њена врата и пао мртав на земљу. Тако је место на коме се светиња налази названо Пета -  казује Зорица Златић Ивковић, историчар уметности из Сирогојна.

У походу пљачкаша 1806. године до темеља је спаљен парохијски храм Вазнесеља у Борју, али је малу богомољу у Пети заштитио ага,  власник  земље.Пљачкању црквице успротивио се Грба, који се о њој старао, те му Турци одсеку главу, одневши је заједно са украденом књигом - празничним минејом штампаним у Москви 1701. године. Срби су дочекали Турке  на месту касније названом Бојиште и у обрачуну један куршум је пробио украдену црквену књигу. Од одбеглих Османлија измољен је повратак минеја али и Грбине главе,  па је пожртвовани црквени служитељ сахрањен у  малом храму.

Шиндра, нови кров од тесане лучевине, премазане катраном

-Најстарији помени храма у Пети налазе се у текстовима  синђелија које су рашки митрополити упућивали кућанским свештеницима - први пут 1782. године, у набрајању места која чине парохију, а затим 1803. године. Црква је саграђена тесаним боровим талпама на тек назначеним темељима дугим 6,5 и широким три метра. У њеном обликовању коришћено је традиционално умеће народних неимара изузетно вичних обради дрвета – истиче истраживач светиња   у раду „Страдање и  уздитање храмова кућанске нурије“. 

Црква брвнара у Пети, крај гробља фамилија Грбића и Брковића,  под заштитом је  државе  од 1948. године. Део црквеног мобилијара  пренет је пре осам деценија  у нову богомољу оближњег села Негбина. И даље се у припрати мале брвнаре  налази  камена посуда – агијазма у којој се чувала освећена богојављенска вода. Обликом је налик сродним посудама сачуваним у многим средњовековним, а нарочито храмовима из времена турске окупације.

Двери иконописца Симеона Лазовића 

Од некадашње осликане целине на иконостасу цркве у Пети сачуване су само  царске двери,  рад Симеона Лазовића, иконописца из Бијелог Поља, сликане 1780. године, претпоставља се у време  градње цркве.

Драгоцености - царске двери Симеона Лазовића

У Народном музеју у Ужицу чува се престона икона Богородице, такође Лазовићев рад, док за   престону икону Христа и крст са Распећем, на жалост, нема никаквих трагова.

Четири обнове

У књизи „Молитва у гори“,  у издању републичког  Завода за заштиту споменика културе у Београду 1994. године, поводом изложбе о црквама брвнарама у Србији, записано је да је црква у Кућанима најмањих размера и помињу се обнове 1832, 1953. и 1981. године. Према сведочењу Зорице  Златић Ивковић, мала богомоља заштићена је 2009. години ручно тесаном лучевом шиндром,премазаном катраном.

ГЗС/Златар инфо





Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


nova varos crkva murtenica spomenik kulture

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 90.961.929 посета
Тренутно на сајту: 67 посетилац(a)