буџета, чиме је општинска каса увећана за око 134 милиона динара, а највише новца опредељено је за улагање у спортску инфраструктуру и организацију 57. МОСИ које ће се средином лета одржати у Новој Вароши.

Усвајањем ребаланса, укупан буџет општине Нова Варош за 2022. годину износиће око 900 милиона динара. Један од највећих издатака за општину Нова Варош ове године биће организација 57. МОСИ.

"Ребалансом буџета чак 50 милиона динара опредељено је за санацију градског стадиона на Браношевцу. За завршетак радова на трасфер станици ’Бањица’ и набавку специјализиованих камиона издвојен је 31 милион. У путну инфраструктуру биће уложено додатних 15 милиона динара. Новац је издвојен и за изградњу дечијих игралишта, и то 6,7 милиона, док је за превоз средњошколаца намењено 3,4 милиона динара", наводи председник општине Радосав Васиљевић.

Фото: ПП Медиа

Туристичка организација Златар моћи ће да рачуна за организовање манифестација на шест милиона динара, Јавна установа "Спортски објекти" добиће 1,3 милиона, а Дому кулутре за текуће одржавање објекта намењено је милион динара.

На седници је усвојена и одлука о именовању организационог одбора поводом одржавања МОСИ, који броји 50 чланова.

Нововарошки одборници усвојили су Извештај о усклађености планираних и реалиозованих активности ЈКП "3. септембар" за четврти квартал прошле године уз једногласан став и коалиционе власти и опозиције да општина мора помоћи рад овог предузећа како би се услуга одвожења комуналног отпада, али и зимског одржавања путева подигла на виши ниво, као и Извештај о раду за прошлу и план рада Библиотеке „Јован Томић“ за ову годину.

Иако је требало да се на 15. седници нововарошког парламента расправља и о измени и допуни Правилника о суфинансирању мера енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова, та тачка скинута је са дневног реда. Како је образложио одборник Предраг Шапоњић, због повећања цена столарије, како би општина Нова Варош олакшала грађанима, предложена измена Правилника предвиђала је да субвенција коју дају општина и држава износи максимално 60 одсто од укупне вредности појединачне инвестиције са ПДВ-ом док би власници кућа и станова учествовали са 40 посто. Раније је то било пола пола, а тако ће остати и у будуће, јер је Управа за јавне набавке одбила да да сагласност на предложене измене.

ПП Медиа / ГЗС