Случајни свети сапутник 



 
Случајни свети сапутник
17.11.2020 14:12 | 0 коментар(а)



Овчар Бања – Некако ових дана, средином јесени 2009, угасио се овоземаљски живот Гојка Стојчевића (1914), доноси Политика у данашњем издању.
Павле држи службу на Усековање Св. Јована Крститеља у Благовештењу 2006. (на свој имендан), лево тадашњи игуман Георгије, фото: Г. Оташевић

Али ће његове стопе навек да бораве у памћењу народа верног, јер је под духовним именом Павле чак 19 лета био врховни поглавар Српске православне цркве и пастир са сређеном мисли и брушеном речју, посвећен Богу и свом нараштају.

О Крстовдану, ономад, држана је света служба у манастиру Благовештење на Каблару, више Овчар Бање, где је будући патријарх пострижен 1947. године, и ту се већ петo лето држи једна од свечаности приредбе „Дани патријарха Павла”, делом ту а другим у Чачку. На тој литици, минулог 27. септембра појавио се и Благоје Јевђовић (1942), носећи у рукама прилог манастиру, икону с ликом патријарховим.

 

Патријарх Павле држи литургију у Грачаници 2006.

Вели да је обичан народни човек, годинама је био хармоникаш а већ три деценије држи продавницу у Приликама код Ивањице, и за „Политику”, реч по реч, описује откуда се створио ту. Његова приповест иде овако...

Неке године, више не памтим које само знам да је био рат у Босни, пошао сам `вартбургом` из Прилика у београд, са женом Зором. Возили смо неке ствари њеном братанцу. На аутобуском стајалишту у Овчар Бањи смотрим патријарха Павла и две монахиње. Прођем па се вратим.

Отворим прозор, видим јесте он.

Ваша светости, идемо у Београд, ако хоћете да вас позовем - кажем му.

- Не бих да вам сметамо - одговори.

- Не, никако ми не сметате, узвратих.

Носио је неко коферче мало, можда је било и од картона. Више као картонска кутија.

Моја жена и монахиње разместише се позади, а Павле седе поред мене. Каза:

- Вежите ме, не сналазим се ја добро са тим.

И почесмо причу. Путујемо, прођосмо Љиг и рече да свратимо на кафу. Попијемо, вратимо се у кола, поново сам га везао и он је одмах заспао. У Жаркову је тражио да изађу и пређу у градски аутобус. Нисам дозволио:

- Ја ћу да вас одвезем где год кажете, сестре нека рекну, оне знају.

Тако смо дошли до аутобуске станице у Београду, па смо после кренули узбрдо, у Патријаршију. Ушли смо у један собичак: сто, две столице и кревет.

Неко му постави да обедује, а нама кафу. Кад је завршио са оброком, мислим да је нешто било сува `рана, он је кажипрстом покупио сваку мрву са стола и појео.

Ми пописмо кафу и крећемо ка Бановом брду где је Зорин братанац живео.

- Нека Бог наш чува вас - рече нам на одласку.

Још је заповедио да нас један човек, у цивилу, спроведе до Бановог брда, јер ми нисмо знали ни где смо ни куда де идемо”.

Благоје Јевђовић и професор др Драго Милошевић, ових дана

Много година касније Благоје је, преко интернета, видео да неки уметник из Баточине прави иконе патријарха Павла, бојене на дрвету. И купио је једну па је на Крстовдан донео у Благовештење и питао некога ко је ту главни. Рекли су му да је зачетник светковине професор др Драго Милошевић из Чачка, и срели су се у порти.

Благоје је приложио манастиру икону свог неочекиваног сапутника познатог по томе што није желео да путује аутомобилима већ са обичним светом. У аутобусу.

ГЗС/Политика, Г. Оташевић

 









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


patrijarh pavle politika otasevic

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 93.984.279 посета
Тренутно на сајту: 77 посетилац(a)