То је дан када православни верници обилазе гробове најмилијих, дају помене и пале свеће. Сећајући се својих покојних предака, хришћански верници се на овај дан моле Богу за опрост грехова и за своје претке.

Српска православна црква у току године обележава јесење или Михољске задушнице, затим летње Духовске, пролећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске.

На Задушнице се у цркама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви.

Свештенство СПЦ на Задушнице помиње и речи Светог Јована Златоустог који је беседио овако: Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.

У источној Србији се верује да свећа упаљена на задушнице гори све до следећих задушница. Такође, постоји веровање да ако се на задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку.

На задушнице се у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.

ГЗС/Балкан експрес