који ће, према речима стручњака, достићи невероватних 600.000 тона, завршиће у казанима за ракију, али неће се само она крчкати у „веселој машини“, слична ситуација је и са кајсијом коју је пре свега ниска цена отерала у лампеке.
Навикао је Драгојле Мојићевић из села Горња Горевница код Чачка да оно што произведе у својим воћњацима нема цену на тржишту, па је како каже, пре седам година потпалио лампек и данас производи једну од најбољих воћних ракија у овом делу Србије . Тајна добре ракије не крије се само у храстовим бурићима, већ је неопходно и мајсторство које се у српским домаћинствима оставља у наследство.
Како направити добру ракију од кајсије и сачувати арому зна Драгојле, децинијски поизвођач воћних ракија.
“Први корак је да одстоји 21. дан, након чега следи печење ракије. Поред тихе ватре, мора се одвојити првенац, да она не би била кисела или горка”, објашњава нам Мојићевић тајну најомиљенијег српског пића.
За десетак дана, Драгојле ће привести крају и 140-ти казан, али само када је у питању кајсија. Ипак, било да је жуто злато или шљива, постоји начин како препознати квалитет.
“ Ракија не треба да се задржи у грлу, већ после минут два да се осети у желуцу, и да греје. Kада је сипате у чашицу, капљице на чашици морају да се задрже јер то је доказ да има природног глицерина и да је она квалитетна”,објашњава нам Драгојле.
А уколико претерамо, шта онда радити, питали смо његовог наследника, Милету Мојићевић.
“ Ракија не мирује у бурету, а поготову у стомаку, али ова наша није агресивна , неће да се свађа,тако да ,певајте и играјте...
Потврда да је ракија Мојићевића врхунског квалитета јесу и бројне награде , две златне и једна сребрна медаља за квалитет. Kвалитет је за младог Мојићевића на првом месту, јер он има озбиљне планове за будућност.
“ Ми ракију дајемо онима који имају своје дестилерије и своје мини фабрике тако да је наша ракија под туђим брендом однела на десетине признања. Знамо да имамо квалитет, а да би тај квалитет продали, морам да имам сопствену дестилерију и да оно што произведем буде спаковано у флаше као мој производ, да има етикету да је произведено овде ,у Горњој Горевници и да од свог труда живим. Треба ми помоћ, мислим да сам закаснио за ову годину, да искористим неке од подстицаја државе, нисам се на време распитао шта ми све треба од документације, али искрено и да вам кажем, ко живи од пољопривреде, као ја, нема времена за губљење ,јер послова ових месеци на селу има и више него што може један човек у граду годишње да изнесе”, каже Милета Мојићевић.
Није лако произвести ракију, а покупити кајсије које су ове године добро родиле , па нису биле на цени како су воћари очекивали. Тако су Мојићевићи, 20 тона кајсије оставили за производњу 2000 литара ракије.
Рачунице има, ако се гледа у будућност, каже Драгојлов син Милета, јер како каже, није свака година иста,а квалитет се кад тад награди.
РИНА
