Нема мира у Виловима: Лековићи спремни да бране шуму за коју тврде да је њихова и каменицама; Шумска управа: Нема дилеме, шума је државна 



 
Нема мира у Виловима: Лековићи спремни да бране шуму за коју тврде да је њихова и каменицама; Шумска управа: Нема дилеме, шума је државна
13.04.2021 14:13 | 0 коментар(а)



Нова Варош – Око 164 хектара под шумом у селу Вилови, фамилија Лековић сматра својим
Лековићи тврде да је шума њихова и браниће је до последњег, фото: ГЗС

 

власништвом, док шумска управа тврди да је то власништво државе. Овај спор траје деценијама, а ових дана поново је актуелизован јер је ЈП „Србијашуме” решило да као управљач уђе у посед како би обавили бележење. Мештани са друге стране поручују да неће дозволити улазак, јер тврде да је то њихов приватан посед и да ће свим средствима бранити своју имовину.

Према речима Радосава Лековића спорну шуму користили су још њихови прадедови, али да је осамдесетих година прошлог века без њиховог знања, шума одузета и уписана у власништво државе.

„До тада нама нико није спорио власништво, секли смо дрва, грање и грађу за све што нам је било потребно. А онда је 1985. године неко без нашег знања и одобрења одлучио да нам се шума одузме. У питању је нешто више од 164 хектара, ми смо се још 50 - их година изделили и тада је урађено авионско снимање и тачно се зна шта је чије, ми те папире са том скицом имамо”, тврди Радосав.

Радосав Лековић, фото: ГЗС

Радосав тврди да су њихови преци спорну шуму купили од аге у време када су се Турци повлачили из ових крајева.

„Сви ми знамо да су за ту куповину од аге постојале тапије, али су оне нажалост изгореле у пожару, а ми смо прост свет и не знамо где и коме да се обратимо за те преписе. Ми то сами да решимо не можемо, шумска управа нам поручује да их тужимо, а ми опет њима поручујемо да туже они нас ако сматрају да су у праву, ми знамо да је то наше”, каже Радосав и додаје да су због овог проблема били принуђени да се обрате и председнику Србије Александру Вучићу.

„Хоћемо да знамо или је њино или је наше, али да неко поштен и непристрасан сву документацију истражи и да нам каже по ком основу је та шума нама одузета”, поручује овај старина..

Његов рођак Раде Лековић каже да је спорна шума у катастар уписана под именом „Лековића шума” и да то јасно говори чије је то власништво, као и да је читава шума окружена приватним парцелама које су такође у њиховом власништву.

Раде Лековић, фото: ГЗС

„Ми имамо скице из 1968. године где су уписана имена наших деда и прадеда и ми хоћемо да се то сада издели наследницима, ко хоће да се прихвати дела, тај ће поштено држави плаћати порез. Ми верујемо у нашу државу и хоћемо да она арбитрира у овом случају, да нађемо неко решење, јер у оваквој ситуацији нико нема користи од те шуме. Ми имамо папире да је то наше, а од шумске управе тражимо да она достави своја документа и докаже да је шума њихова”, поручује Раде.

Скица за коју Лековићи тврде да је меродавна и у којој се види да су они власници шуме, фото: ГЗС

Он поставља питање како је могуће да неко седне за сто у канцеларији и одлучи о туђој имовини а да за то нико од њих не буде обавештен.

„Цела шума је окружена приватним поседима и ја не знам како они мисле да овде уђу, једино да се спусте из авиона”.

Милорад Лековић тврди да су у време формирања Златарског језера имали идентичну ситуацију са парцелама које су данас под вештачким језером, али да тада власништво није довођено у питање и да су им тада Дринско-лимске електране све исплатиле.

„До осамдесетих година ми смо несметано добијали дознаке да можемо да сечемо грађу или шта год да нам је потребно у тој шуми, јер је све било уведено у катастар, тачно испарцелисано”.

Милорад Лековић, фото: ГЗС

Међутим, оно што Милорад види као могући проблем јесте то што тадашњи службеник из неког разлога у скице није увео имена власника, већ само бројеве катастарских парцела.

„То се наводи у документу о превођењу држави као једна од ставки и то да је ’због аљкавости службеника власништво непознато’. Да нас је тада неко позвао, било кога од нас, то би било решено. Наши преци су били неуки и пре свега веровали су да је закон изнад свега и да се тако нешто не може догодити, али је неко њихову наивност очигледно злоупотребио”, вели Милорад.

Томислав Лековић такође каже да су постојале тапије још од турског „вакта”, које су у изгореле у пожару, као и да постоје и преписи који то доказују.

„Неко нам је казао да преписи постоје у Скопљу, али ко од нас зна како и где да тражи, потребан је и преводилац, где ми њега да нађемо, а сигуран сам када би ушли у досијее шумске управе из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, да би пронашли доказе, да је на основу власништва иста та управа нама издавала дознаке и то сваком појединачном домаћинству. А онда без нашег знања то одузму и само нам пошаљу одлуку”, тврди Томислав.

Томислав Лековић, фото: ГЗС

Он каже да је шумска управа деведесетих година покушала да уђе у шуму, али како тврди тада су били дочекани каменицама.

А ако сад опет покушају, ми ћемо опет камење спремити”.

Шалипур: Шума је државна, наћи ћемо начин да у њу уђемо

Са друге стране шеф шумске управе у Новој Вароши Александар Шалипур каже да за њих у овој ситуацији нема ништа спорно и да је та шума по документима државно власништво.

„За све се налази начин и правни лек и ми ћемо у ту шуму ући и завршити бележење. Ако они буду оспоравали или онемогућавали улаз, ми ћемо и тај проблем решити уз помоћ надлежних државних органа”, казао је Шалипур.

 

 

Глас западне Србије

 









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


nova varos vilovi suma lekovici vlasnistvo srbijasume

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 110.357.738 посета
Тренутно на сајту: 179 посетилац(a)