у слободно време прави је уметник. Са дрваца скида фосфор потапа их у воду, обликује и лепи стрпљиво чекајући да се претворе у авион, Авалски торањ или ариљску цркву.

„Шибице су 98 одсто осим косника који су од дрвенеже жице за ражњиће, јер је јаче дрво него шибица а просто мора нешто да га држи”, казао је Срђан.

Идеја да од шибица ствара уметност ипак се родила у детињству док је одрастао поред модела Ајфеловог торња који је од шибица направио његов отац. Он је ипак одлучио да направи нешто што му је срцу блиско. Цркву Светог Ахилија градио је две године и утрошио 15.000 дрваца и три килограма лепка.

„Црква је из 1296. године задужбина краља Драгутина Немањића по којој се Ариље поноси и по чему је препознатиљиво. Због тога сам хтео да на неки начин јој одам почаст и да направим макету од шибица.”, рекао је Срђан.

За овај хоби потребно му је и стрпљење и добра воља за рад, како каже, ако је осетите прионите на рад а ако не онда оставите за сутра.

На новим темељима које је поставио изнићи ће макета школе старе 170 година сада Галерије у варошици на Рзаву, а жеља му јуе да напарви и Високе Дечане.

ГЗС