Лепосавић: Има ли светла на крају тунела 


Nagradni konkurs „Najlepše želje pišu se ćirilicom“              U Srbiji danas do 17 stepeni              Gondola od danas u redovnom režimu rada              Čestitke za nove uspehe i priznanja užičkih gimnazijalaca              Sportske igre mladih od sutra u Ljuboviji              Todorović: studija je pokazala da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ni na koji način ne ugrožava stanovništvo             

 
Лепосавић: Има ли светла на крају тунела
Trenutno na sajtu: 349       |       Podeli:
19.07.2018 | 0 коментар(а)



Чачак - По обиму производње и привредном значају у нашој земљи купина је у групи јагодастог воћа на трећем месту, иза малине и јагоде.

Гаји се на око три хиљаде хектара. Производња је сконцентрисана у западној Србији, највише у околини Ваљева, Подрињу и Мачви. Други значајан производни рејон је јужна Србија.
„У погледу производње ове воћне врсте наша земља је високо позиционирана у свету и налази се на четвртом месту иза САД, Кине и Мексика. На светско тржиште пласира се преко 90 одсто од укупне годишње производње, претежно у смрзнутом стању. Релативно мале количине извозе се у свежем стању и у облику других прерађевина. Последњих година приметан је тренд пораста пласмана плодова купине у свежем стању на домаћем тржишту”, рекао је за Глас западне Србије водећи стручњак за јагодичасто воће др Александар Лепосавић.

Према његовим речима производњу купине у Србији прате бројни проблеми као што су отежан пласман и пад цена, велика осетљивост свежих плодова на неадекватан транспорт, нерационално организовање откупа и продаје на светском тржишту, недостатак новчаних средстава у време откупа, неблаговремена исплата произвођачима и многи други.

„Због наведених проблема последњих година долази до великих осцилација у производњи. Тако је било периода када је откупна цена плодова била висока што је изазвало неконтролисано ширење купине, али и оних када су произвођачи били у дилеми да ли засаде крчити или не. Што се тиче стања у засадима ове воћне врсте у нашој земљи, тренутна ситуација не иде у прилог произвођачима. Незадовољни ценом у прошлој години, велики број њих није посветио одговарајућу пажњу својим засадима. Временски чиниоци су допринели да веома мали проценат засада постигне потребну кондицију а киссе током јуна и јула су утицале и на квалитет плодова. Као резултат тога, хладњаццари су веома опрезно кренули у кампању откупа а задњих дана неке од њих су и обуставиле пријем у хладњацце. Као оправдање за ово, откупљивачи наводе залихе из 2017. па чак и 2016. године, лош квалитет и враћање боје плода, неодговарајући сортимент и слично. Насупрот томе, произвођачи купине у другим деловима света (земље Јужне Америке, Канада) у овој години су имали знатно бољу ситуацију и пласман целокупних колиццина на светском трззиссту”, казе Лепосавицх.

Он додаје да према подацима америчког министарства пољопривреде и чилеанске агенције „Чилеалиментос”, само у октобру 2017. године на светском тржишту било је присутно смањење залиха купине од 17 одсто у односу на 2016. годину.

„Тренд смањења залиха је настављен и у периоду после овога, тако да је према истим изворима смањење залиха овог смрзнутог воћа у јуну ове године било 32 одсто у односу на исти период прошле године. Све ово указује да су произвођачи и откупљивачи купине у нашој земљи веома често изложени циљаном пласирању погрешних информација које доводе до заблуда и великих штета за обе стране у циклусу производње”, закључио је Лепосавић.

ГЗС




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.477.408 посета
Тренутно на сајту: 349 посетилац(a)