број старијих особа ће се повећати са 605 милиона на две милијарде. Са продужењем животног века повећава се и број старих, хронично оболелих и функционално зависних особа, чије збрињавање захтева огромна материјална издвајања и то је чињеница о којој се у Србији мора водити рачуна. У структури становништва Србије особе старије од 65 година учествују са 17, 4 %, што њено становништво чини једним од најстаријих на свету. Демографске пројекције Републичког завода за статистику говоре да ће се тај проценат у бућности само повећавати.
Оно што овогодишње обележавање Светског дана старих разликује у односу на сва претходна је пандемија изазвана корона вирусом. Због пандемије, особе старије од 65 година живота биле су суочене са забраном кретања и морале су да мењају свој свакодневни ритам, како у кућним, тако и у установама социјалне заштите. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је свестан да је промена свакодневног животног ритма за овај део становништва била изузетно захтевна и нимало лака.

Податак да је у нашој землји број оболелих од корона вируса у геронтолошким центрима и у домовима за старе мањи него у суседним државама, говори да се заштити живота и здравља старијих суграђана приступало на одговоран начин. Посебно треба истаћи висок степен солидарности и самоорганизације са којим је друштво, током пандемије, реаговало на проблеме старијих особа. Показало се још једном да је солидарност изузетно драгоцен ресурс на који се као појединци, али и као друштво, можемо ослонити у тешким и ризичним ситуацијама. 

ГЗС / РТВ