Празник је посвећен васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих после четири дана проведена у гробу.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века, а после васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру.

На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица, наводи се са сајту СПЦ.

Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости.

До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри око извора.

Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама.

На Врбицу, после подне, увек се држала литија изван храма. Сведочанстава о Врбици постоје већ од краја IV века. У литији су учествовали, као и данас, одрасли и деца носећи у рукама гранчице маслина и палми. У крајевима где нема маслина и палми носе се граничице врбе.

ГЗС/Танјуг