Топе се државне плате 



 


Топе се државне плате
27.07.2015. 12:44 | 0 коментар(а)



Просечна зарада запослених у јавном сектору до новембра 2014. била је већа за петину него код приватника, а сада је та разлика смањена на 14 одсто.

Државни посао” у Србији, до пре годину-две, сигуран, лагодан и добро плаћен, постао је готово неостварив сан. У државну службу је немогуће ући, али се из ње експресно излази – с решењем о отказу, додуше уз отпремнину. Ако је за утеху онима који безнадежно чезну за државном платом, економисти тврде да и она губи на привлачности.

Просечна зарада запослених у јавном сектору до новембра прошле године била је већа за петину него код приватника. У прва три месеца 2015. та разлика је смањена на 14 одсто. Кад се изузму плате запослених у јавним предузећима, разлика је још мања, тако да је просечна зарада у јавном сектору сада већа за 10 одсто него у приватном, тврди професор београдског Економског факултета Милојко Арсић.

Плате у јавном сектору су веће него у приватном и у већини земаља Европске уније, пре свега зато што је у државним службама више запослених са вишим и високим образовањем него у приватном сектору – каже Арсић, који је и уредник часописа ,,Квартални монитор”. – Та разлика се креће од 20 до 80 одсто. Изузетак су Финска, Данска, Мађарска и Словачка, у којима нема разлике у просечној плати запослених у јавном и приватном сектору. Последњих година та разлика се смањује.

Генерално, куповна моћ просечне плате у Србији опада од 2010. године, а линија просечне реалне зараде на графикону званичне статистике од краја 2012. све оштрије стреми надоле. Да ће плате запослених у државним службама у наредне две-три године сигурно падати, зато што ће рате и камате на државни дуг расти, једна је од ретких тема поводом које се економисти не споре.

Највећи међугодишњи пад зарада у првом тромесечју ове године од 7,2 одсто забележен је у сектору финансијске делатности и осигурању, као и осталих услужних делатности. У делатностима у којима доминира држава реалне нето зараде су више опале у сектору образовања него у здравству, а разлика износи чак 3,4 процентна поена. Арсић каже да је мањи пад реалних зарада у здравству вероватно последица тога да се ова делатност у већој мери ослања на сопствене приходе, него што је то случај са образовањем.

Знатан део разлике између плата у јавном и приватном сектору „испеглан је” смањењем новембарских „државних плата” за 10 одсто која је исплаћена у децембру, а потом њиховим замрзавањем. Арсић примећује да је смањењу те разлике допринело и рестриктивније одобравање додатака за прековремени рад и других надокнада.

Ако се има у виду да се у приватном сектору део зарада исплаћује на црно, ова разлика је вероватно и нешто мања – сматра Арсић.

С обзиром на то да су плате у јавном сектору замрзнуте, наш саговорник очекује да ће садашња разлика између плата запослених код државе и у приватним компанијама додатно бити смањена у периоду 2015–2017.

Владимир Вучковић, уредник часописа ,,Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), указује да је пад зарада у јавном сектору у првом тромесечју 2015. године био дубок – између седам до осам одсто. На другој страни, подаци о истовременом расту плата у приватном сектору ,,прилично су импозантни” – износе 6,5 одсто за први квартал. У марту је тај раст износио чак 9,4 одсто у односу на исти месец претходне године. За Вучковића остаје питање да ли се то заиста дешава на терену, или је реч о бољем статистичком обухвату масе зарада и у приватном сектору.

Постоје наговештаји да је борба против сиве економије утерала приватни сектор у боље пријављивање свих података, па и зарада у приватном сектору – закључио је Вучковић.

Како год, тек овај раст зарада у „производном сектору” у прва три месеца, који бележе и аутори ,,Кварталног монитора”, такође је допринео смањењу разлике у платама запослених у ,,државној служби” и код приватника.

Прерађивачка индустрија и грађевинарство бележили су устаљени раст реалних нето зарада у последњих годину дана, а сузбијање рада на црно је нарочито видљиво у грађевинарству.

Аутори „Кварталног монитора” указују да је прерађивачка индустрија имала значајан раст реалних нето зарада од шест одсто у прва три месеца 2015. У прерађивачкој индустрији раст реалних зарада већи је у односу на раст производње, а при томе је запосленост порасла за 2,6 одсто. Знатно већи раст зарада од раста продуктивности могао би се бар једним делом објаснити сузбијањем сиве економије.

Смањење разлике између плата у јавном и приватном сектору је оправдано не само зарад фискалне консолидације, него и због унапређења конкуренције на тржишту рада, указује Арсић

Ипак, веће смањење плата у јавном сектору могло би да буде контрапродуктивно, јер би довело до одлива најбољих кадрова , као што су лекари, наставници и други, што би утицало на пад квалитета јавних услуга – упозорава Арсић. Претерано смањење плата у јавном сектору може да утиче и на повећање корупције, што значи да би се повећали приватни трошкови грађана при коришћењу јавних услуга, као и на квалитет услуга које пружа јавни сектор.

Права мера је предуслов сваке успешне политике.

Александар Микавица, Политика













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 82.499.084 посета
Тренутно на сајту: 57 посетилац(a)