Запослено више од половине становништва општине.Улаже се у пољопривреду, школство, здравство...

Они раде и ћуте. Раде за своју децу да не тумарају путевима туђим. По бестрагијама далеким. Желе их овде, баш овде, у подножју лепота Рудника, где се све боје јесење и овог октобра преливају у колориту несвакидашњем. Таквих боја нема, кажу, на кугли земаљској.

А, зашто ћуте?

У шали одговарају - да их не урекну! Да им не кажу: лако је вама, можете и сами. А они не би били ради да се у њима, потомцима Обреновића, распали и нека притајена варница Карађорђева. Е, онда би било: шта лако? Мени лако! Иди ти у п... м...

- Ако хоћеш да увредиш овдашњег Србина, само му реци лако је теби... Сви скачу као опарени. И, ето ђавоље работе. Проговоре кубуре, сабље, секире и друго оружје - бележимо на раскрсници објашњење Радослава Васиљевића, овдашњег.

Ово је Горњи Милановац, место бољег живота, не само за овдашње људе, већ и за друге који све чешће бацају сидро у луку добре наде. У њој желе да се скуће, рађају децу и подижу их у средишту рудничко-таковског краја, где се још негује врлина - колико знаш, толико вредиш. Као и опорука Милана Обреновића, родоначелника града именграда... Ако закоровиш њиву родитеља, коров ће ти следити на гробу.

Са овим порукама и опорукама идемо у сусрет првом домаћину горњемилановачке општине, председнику Дејану Ковачевићу. Млад, неконвенционалан, инжењер индустријског менаџмента, дочекао нас је у паузи између преподневних обавеза "на локалу" и пута на важан састанак у престоници. Сазнајемо да у 37. години књижи више од деценије радног стажа, од тога половину на месту регионалног директора једне угледне осигуравајуће куће.

Дејан Ковачевић је пола сата представио део личне карте ововременог Милановца. Ми смо се определили за разговор: брзо, кратко, јасно...

- Запослени?

- Тринаест хиљада и нешто више. Нешто више од половине укупног броја становништва општине. Знатно увећање у односу на протекле године, а Милановац је однедавно и адреса за седамдесеторо младих инжењера дизајна са сталним запослењем.

- Незапослени?

- На тржишту рада њих око 2.800.

- Плате?

- За око 2.000 изнад републичког просека.

 - Наталитет?

 -Позитиван. Ове године двадесеторо првака уписано је више од претходне. Трудимо се да подстичемо наталитет и тако што друго и треће дете у свакој породици има по 100.000 динара, а треће и бесплатан вртић.

 - Привреда?

 - Успешне приватизације, фабрике су поверене на старање овдашњим људима који воле свој завичај. Нисмо, нажалост, успели да придигнемо "Дечје новине" и конфекцију "Рудник". Лидери су "Металац", бренд за који је већ чуо цео свет, добро и више него добро стоји рудник олова и цинка, не заостаје ни "Таково", а и мала предузећа су у експанзији. И да додам: Милановац тежи да врати стару славу и сјај. Подсетићу да је у бившој Југославији по броју запослених и успешној привреди, био одмах иза словеначке Домжале. Имао је више запослених него становника.

 - Село?

 - Из буџета у овој години наменили смо 50 милиона за пољопривреду, већ смо поделили потребне машине пољопривредницима, а шанса је и у развоју туризма и помоћ етно-домаћинствима.

Погон ,,Таково"

Пројекти?

- Сто педесет милиона динара издвајамо за најбоље. Урађена су корита Јагњева и Бацковца. Ускоро почиње изградња треће индустријске зоне у Срчанику.

- Школство?

- Финансијска подршка и помоћ успешним средњошколцима и студентима. Новина је да смо вуковцима обезбедили стипендије у првој години, па како се покажу. Обновљена је основна школа, али ту није крај.

- Здравство?

- Уз помоћ Владе Србије, која је препознала нашу вољу и упорност да Милановац буде место бољег живота, да овде задржимо младе, да старима обезбедимо достојну старост, обновљена је амбуланта, а можемо се похвалити и модерном Хитном помоћи. Планирана је и обнова Опште болнице.

- Баштина?

- Увек смо ту кад нас позову из епархије да помогнемо нашим манастирима, задужбинама Обреновића. И они су захвални за помоћ.

- Нада

- Полажемо је и у туризам. Обнова дворског комплекса Обреновића наша је нова шанса, а и да не говорим колико ће саобраћајна приступница бити значајна за Горњи Милановац.

- Кључ успеха?

- Рад, ред и љубав према Милановцу.

Захвалили смо, поздравили се са Ковачевићем, узели одговоре у руке, па у живе слике града.

Прва адреса - "Металац". Прва смена милановачког ослонца и замајца завршава рад. На капији непрегледна река људи. Слика која радује. Ова фабрика упошљава више од 2.000 радника.

Заустављамо Радована Царевића, четири деценије у "Металцу".

- Ово је моја прва и једина фирма. Ускоро ћу у пензију. Све што сам стекао, стекао сам у овој фабрици. Ја одлазим, није лако, али... срећан сам што остају млади и срећан сам што о њима мој "Металац" брине, као што је о мени.

Саша Јовановић, уз Царевића, каже - има четворо деце. За прво дете "Металац" га наградио хиљадарком (евра), за друго - дупло. За треће - три хиљаде. За четврто - четири!

- Код нас је у "Металцу" тако - каже Јовановић. - А кад сам добио четврту хиљаду, директор ми каже: "Ето да имаш да обучеш децу, да их поновиш." Ја му одговарам: "Ма, какви, имају они од браће и сестара, а ја ћу грејање за ово да уведем, па да нам свима буде топло" - говори Јовановић.

Прича о "Металцу" готово је надреална. За њих већ знају од Северне Америке до Јужне Африке, од Европе до Азије. И, није "Металац" једина светла плочица ововременог милановачког мозаика, који је успешно склопљен тако што су се овдашњи људи определили да матицу приватизационих токова зауставе у свом крају. У свом завичају. Другачије речено, а на обреновићевску мудрост преведено, новим власницима су поручили: "Ти чиниш вол`ко, а ми ћемо још тол`ко. А чиниш ли мање, мање ће да ти и бидне."

Тако су домаћини који држе до свог краја постали директори овдашњих фирми. Да је било другачије, не би се Милановац, вероватно, тргао из узда наопаког времена. Самлели би их и сатрли бескрупулозни и похлепни трговци.

Од којих си ти, сине?

У "Такову" смо обилазили погоне, разговарали с радницима. За Ненада Главоњића ово је кућа и за његово двоје деце. Зорица Вуловић, технолог седам година, не жали се, има сигуран посао. У пословној згради, сачекали су нас директор Мирослав Јовичић и Снежана Ћурчић, секретар друштва и шеф за кадрове. Јовичић, типични обреновићевац. То отворено говори, тиме се поноси, задиркује и Херцеговце, када тамо код Драшковића оде (у Драшковићевом ланцу "Свислајона" је и фабрика "Таково"). Прича Јовичић да су први ратлуци из некадашње малене радње на чијим темељима је настало "Таково" служени на двору Карађорђевића, нада се да ће бити служени и у обновљеном комплексу Обреновића.

- Како се опстало? - прича Јовичић. - Тако што се свако решење тражило у договору, не у конфликту. Значи, обреновићевски. А кад примамо нове раднике, Снежана их саслуша, и таман да будући запослени крене, ја викнем: "Од којих си ти, сине?". Зашто то питам? Зашто што се ми овде сви знамо. А знамо и то: од лошег стабла, нема добрих младица.

Извор: Новости, Милена Марковић