многа веровања, која се вековима преносе с колена на колено.Видовдан због свевидеће моћи старог словенског божанства Вида, важи за дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка или видовчица. Управо ова травчица је оно што ће вам требати за извођење вековима старог ритуала.

Видовдан је непокретни верски празник. Српска православна црква Видовдан је први пут унела у своје календаре крајем 19. века иако у списима не постоји светац са овим именом. Данас се обележава сећање на Свете мученике Вита, Модеста и Крискентија, пророка Амоса, као и Светог мученика кнеза Лазара и Свете Српске мученике у знак сећања на легендарни Косовски бој из 1389. године.

Ипак, у ранијим временима овај дан је био посвећен Световиду, једном од највећих словенских богова, па се и највећи број обичаја везује за традицију много старију од хришћанства. У народним предањима, Световид лечи од очних болести и омогућава слепима да прогледају, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који "отвара очи".

Верује се да на Видовдан треба устати пре зоре и, гледајући према Сунцу, рећи: "Ој Видо, ој Видовдане, дај ми вид док сам жив!"

У неким крајевима наше земље, овај вид се набере вече уочи Видовдана и стави у посуду са водом, где стоји до ујутру. На Видовдан "се ваља" да се сваки члан домаћинства умије водом видовком, за коју се верује да може да исцели многе ране и болести.

Други, на Видовдан гледају какво је време: ако данас буде ведро, сву одећу треба изнети напоље да се проветри и напуни добром енергијом. Ако буде облачно, потребно је прекрстити облаке, па ће и киша која падне бити благотворна и добра за усеве.

На Видовдан се избегава сваки рад. Са друге стране, "ваља се" да се једе зрело воће. У Качеру подно Рудника на Видовдан су изношене и кесе с новцем - да се види и изброји ко је колико у претходној години постигао.

На овај дан се не игра и не пева у знак поштовања према мртвима.

Глас западне Србије