ради један од најмлађих рабаџија у Србији. Ратко Марковић из села Роге код Пожеге иако тек дванаестогодишњак, већ има завидан рабаџијски стаж.

Цео свој летњи распуст провео је са оцем у шуми. Устаје раном зором, како би све припремио, доручкује и креће на посао, тако необичан за тако мало дете, јер је резервисан само за оне најхрабрије.  

Фото: РИНА

„Од малих ногу идем са татом на посао и тако највише волим да проводим своје слободно време. Полако сам научио све да радим, понекад чак и кријући. Прво сам само доносио воду, а касније кад су видели да знам и да могу, поверили су ми и неке мало теже послове. Научио сам чак и да обарам стабла, тата ми је све показао. Ипак, тај посао и даље ради он, а ја после качим трупац на ланац за коња и тако безброј пута на дан, док на лагеру не буду сва дрва која је тата тај дан посекао“, прича Ратко за РИНУ.

Верни  другар у овом тешком послу му је коњ Цветко, а под Ратковом командом  за дан извуку преко 20 кубика дрва. Једно стабло тешко је око тону, и простом рачуницом може се закључити колико тежине се превали преко ових малих леђа. Ипак, само тако може да помогне тати, а на тај начин и целој породици да се заради неки динар. Иако још увек само дете, Ратко има свој радни комбинезон, али и навике на ком би му позавидели многи. Кад заврши са послом у шуми, одмах наставља и у домаћинству.

Фото: РИНА

„Он је моја десна рука, много сам поносан на њега. Док је био млађи није желео да се одваја од мене и тако смо кренули заједно у шуму. Учио сам га само да пази како на себе тако и на све који се налазе око њега. Шума може бити јако сурова и опасна, уколико не познајете све њене законе. Посао јесте тежак, али мора да се ради. Срце ми је пуно што већ сада видим да ће од њега бити човек. То само рад може од њега направити“, рекао је Слободан.

Слободан Марковић поносан на свог сина, Фото: РИНА

Сви мештани чули су за малог Ратка и за њега имају само речи хвале, јер не само да помаже оцу у шуми него и свим комшијама онда кад затреба. Кад се организују мобе у овом крају, он је први на свакој, и својим малим, али спретним ручицама завршава обавезе као да је велики. Највећа његова жеља јесте да за неколико година постане професионални дрвосеча, јер иако тежак, за њега, како каже, лепши посао не постоји.

„То највише волим, немам намеру да одем из села у ком сам рођен већ да овде останем. Знам да само радом могу да се изборим да живимо боље. Циљ ми је да зарадим довољно новца, како бих једног дана могао да купим трактор, јер би тако могао да радим све пољопровредне послове“, каже мали рабаџија.

Фото: РИНА

Од своје мале зараде, коју више него заслужено добија од оца,  успео је  да уштеди нешто новца и потроши онако како је желео. Ипак, он није купио ни нов модел мобилног телефона, нити модерну јакну – Ратко је купио малу моторну тестеру.

РИНА / ГЗС