Угоститељи у Србији незадовољни су мерама које је Влада Србије јуче усвојила како би им додатно помогла. Наиме, осим повољних кредита који су им понуђени ништа није конкретно урађено за ову грану привреде, која је и најугроженија пандемијом.

Предложеним мерама нису задовољни ни власници предузећа који се баве путничким саобраћајем, али ни туристичке агенције. Представници привреде и Владе Србије успели су да договоре повољне кредите Фонда за развој за ликвидност и обртна средства, са каматом од један одсто на годишњем нивоу.

Министар финансија Синиша Мали јуче је подсетио да привредни субјекти из поменутих сектора већ користе економске мере које је Влада донела, а које се односе на одлагање пореза и доприноса на зараде и на исплату три минималне зараде.

„Ово је додатна подршка за посебно угрожене секторе, којом ће они добити већу ликвидност, и самим тим ће моћи да ефикасније послују. Разумевајући природу пословања у тим секторима, и у разговору са њима, дошли смо до закључка да је најважније да се продужи рок отплате кредита и да имају дужи грејс период, како би добили више времена да стабилизују своје пословање”.

Подсетио је привреднике да већ имају право на одложено плаћање пореза и доприноса на зараде, на исплату минималаца и јефтине кредите.

С друге стране, Георги Генов, председник Удружења хотелијера и ресторатера Србије, каже да су мере помоћи добре, али недовољне. Неко ће, сматра он, узети кредит како би успео да плати држави све обавезе које има.

„Узеће да би вратили држави оно што јој дугују - говори Генов. - Све земље у ЕУ помогле су овом сектору привреде конкретно, осим Србије”.

„ Могли смо да конкуришемо за добијање минималца, и то су многи и учинили. Нису ни локалне самоуправе помогле. Овде је реч о спасавању запослених, јер хотел може да се затвори на годину дана и неће да пропадне. Треба обезбедити новац за плате и доприносе људи који раде”.

Власник "Алко групе" Мирољуб Алексић такође сматра да донете мере нису довољне за опоравак. Отварање хотела и све трошкове финансираће из производње осталих фирми, јер кредити нису помоћ и морају да се врате.

„ Прихода нема, јер нема ни гостију у целој Србији” ,казао је Алексић. Влада је обећала помоћ, али је на крају испало да су то само кредити за ликвидност. Многи велики хотели већ су ставили хипотеку приликом узимања кредита за своју изградњу, па то неће моћи сад да ураде.

Према речима Александра Сеничића, директора Националне асоцијације туристичких агенција Србије, они су очекивали финансијску помоћ у виду исплате минималних зарада запосленима шест месеци, с обзиром на то да тај сектор није имао никакве приходе у претходна четири месеца.

Oтплата на пет година

Бојан Станић из ПКС каже да ће се кредити одобравати на период до пет година, који укључује грејс период до две и рок отплате до три године.

„ Каматна стопа је један одсто на годишњем нивоу, а средства се одобравају и враћају у динарима”, истиче Станић. Максималан износ кредита за предузетнике и микропредузећа је удвостручен и биће до 20 милиона динара, а за мала до 80 милиона динара. Средње фирме ће моћи да конкуришу за средства  до 180 милиона динара. Максимални износи и услови обезбеђења додатно су прилагођени врсти предузећа.

 ГЗС/Новости