тунеле од ужичке плаже до Стапарске бање.

Овај простор, окружен каменитим литицама, остао је недодирнут у доба градитељског ширења Ужица. Кроз клисуру је тада вијугала уска „ћирина” пруга на којој се смењују тунели, а терен кањона усеченог у окомита брда није био привлачан градитељима кућа и објеката за одмор. Кад су седамдесетих скинуте шине са угашене пружне трасе, остао рај за дивље животиње и ретке биљке. Тишину је нарушавала само шумовита Ђетиња. Тако је било све до почетка овог миленијума, кад су јачи постали гласови о благодетима здравих активности у очуваној природи. Клисура Ђетиње је проглашена пределом изузетних одлика, означена као јединствено место које треба доживети а пре свега сачувати. Уређење главне стазе и одморишта кроз ту природу, власти града Ужица обављале су пажљиво и с мером. Живи свет и природни склад је сачуван, а људима (не и возилима) створен прилаз да шетњом и погледима уживају у лепоти клисуре. Управо због тога ово шеталиште кроз клисуру (уређено је око седам километара) добило је од европских институција 2017. звање „европска зелена стаза”, ретко за наше просторе. Свакако и зато што овде, надомак града, станишта и данас имају ретке животиње и биљке, које насељавају тешко приступачне камене врлети, пећине, вртаче у речном току и по околним странама.

О томе у клисури Ђетиње делимично сведочи туристичка табла постављена на ужичкој плажи. Читамо ту да су овде, поред осталих врста, настањене и оне заштићене којима је ненарушена природа услов за опстанак.

У овој клисури обитава видра, обична или речна, која је веома опрезна животиња. „Воли незагађену околину и скровита места. Видре се првенствено хране рибом, али воле и речне ракове, инсекте, жабе и птице. Спадају у строго заштићене врсте, налазе се на Европској црвеној листи угрожених врста”, пише на табли уз слику видре.

Следи обавештење да је становник кањона Ђетиње и сиви соко, најбржа врста међу птицама. Гнезди се на неприступачним местима, а угрожена је врста, природна реткост на територији Србије. „Најстрожије је забрањено његово убијање, хватање и узнемиравање.”

Неретко ову клисуру зову царство лептира, овде их је знатно више него на другим местима. То је наведено и на туристичкој табли: „У клисури Ђетиње регистровано је 110 врста дневних лептира. Број овде забележених врста чини око 57 одсто врста Србије, 38 одсто врста Балкана, а 77 одсто ужичког краја. То клисуру сврстава у једно од најбогатијих станишта у нашој земљи...”

Расту у кањону Ђетиње и ретке биљке. Са листе међународно значајних овде су 24 врсте, од којих су шест природне реткости. Уз остало, зато овај особени кутак дивљине треба трајно сачувати од нарушавања.

ГЗС/Политика, Бранко Пејовић