свакодневним скраћење часова на 30 минута.

У међувремену, у школама ће бити одржан и раније заказан штрајк у среду 19. септембра, потврђено је Данасу у Унији синдиката просветних радника Србије, ГСПРС „Независност“, Синдикату радника у просвети Србије и Синдикату образовања Србије. Просветари не одустају од захтева да сви запослени са седмим степеном стручне спреме буду у 9-1 платној групи.

Коментаришући предлог Министарства просвете да се у тој групи, сем наставника који раде у отежаним условима и који имају звање, нађу и разредне старешине, Томислав Живановић, председник ГСПРС „Независност“, каже да за државу није велики трошак да у 9-1 платној групи буду сви наставници. За то је потребно свега један до 1,5 одсто просветног буџета, напомиње Живановић и додаје да се држава вероватно плаши неког будућег повећања ако све запослене у просвети са седмим степеном стручности сврста у 9-1 групу.

Слободан Брајковћ, председник СРПС-а, каже да нема ништа против да се просветари одрекну дела најављеног повећања плата, у корист стартне позиције у деветој платној групи и првом платном разреду.

– Нека повећање уместо 10, буде осам одсто, а уштеда може да се искористи да сви наставници буду у 9-1 платној групи. Друга могућност је да се свима смањи цена рада да би се то постигло. Једино не пристајемо да нас у старту оштете – поручује Брајковић.

Он оцењује да држава на све начине покушава да посвађа просветне раднике, јер су „сада у школама сви против свих“. На овај начин тумачи понуду да разредно старешинство буде услов за стартну позицију у 9-1 платној групи. На питање зашто је овај предлог споран, Брајковић одговара:

– Због тога што се на терену професори у средњим школама питају зашто би све учитељице биле у 9-1, а ми који немамо старешинство у 8-3 платној групи. Сада разредно старешинство доноси најмање 2.000 динара и то је додатак на плату, а према предлогу државе би вредело 246 динара. У школама, у просеку, половина наставника има разредно старешинство, а од директора зависи коме ће то бити понуђено. Негде се о томе договоре наставници у оквиру својих актива, али је коначна одлука на директору – истиче Брајковић.

Овај предлог изазвао је опречна мишљења и на друштвеним мрежама, пошто неки просветни радници сматрају да директори својим миљеницима додељују разредно старешинство, док други тврде супротно – да директори на овај начин кажњавају колеге са којима нису у добрим односима. Према важећим прописима, накнада за старешинство износи четири одсто и исплаћује се као додатак на плату.

Преговори синдиката образовања са ресорним министрима се настављају у уторак, 18. септембра.

ГЗС/Данас