бити трговинско-економске везе и, „наравно, напетост која расте у региону”.

Дошао сам да тражим конкретну политичку подршку за Србију и верујем да ћемо је од председника Путина добити, као што смо је имали у претходном периоду, рекао је Александар Вучић јуче по доласку Москву. Председника Србије данас очекује један од најзначајнијих састанака са председником Русије, у односу на све које је имао у протеклих неколико година. Српски и руски председник најпре ће разговарати у четири ока, а затим ће им се током ручка прикључити и делегације две државе. „Ситуација у нашем региону врло је сложена, потребно је мерити сваку реч и политички потез. У тренуцима када економски напредујемо и можемо да будемо задовољни економским прогресом, имамо значајне политичке проблеме у региону и, рекао бих, много је тога што није сасвим сигурно какав исход може да буде, уколико би дошло до било каквог нарушавања стабилности и мира”, упозорио је Вучић.

Данас су, како је рекао, другачије околности и прилике, више је тензија и важно је да о свему томе разговара са руским председником. „О свим појединачним догађајима који су се догодили и о томе шта може да се догоди у будућности. Мене је то конкретно увек занимало. Њега такође. Путин није човек који воли около-наоколо приче. Када год смо разговарали увек смо разговарали веома конкретно”, истакао је председник Србије, који ће се по 14. пут срести са руским шефом државе. Разговараће се и о билатералним односима који су, према речима Вучића, политички и економски добри, али морају да буду много бољи, као и о ситуацији у региону и свету, да би, како је рекао, добио савете о томе како Русија може да нам помогне у остваривању политичких и националних циљева.

„Разговараћемо и о много конкретних пројеката. Они су од значаја за бољи живот наших грађана, животни стандард наших људи, богатије српско друштво”, казао је Вучић, преноси Танјуг. Најављујући данашњи сусрет Путина и Вучића, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да ће тема овог састанка бити „веома широке трговинско-економске везе и, наравно, напетост која расте у региону”. Он је нагласио и да је овај сусрет планиран још пре неколико месеци и да није повезан са растом напетости у региону. Како је објаснио, то је наставак редовног радног контакта руководстава Русије и Србије. „Та земља је наш партнер, а руски и српски народ везују заједничка историја и топла осећања”, констатовао је Песков.

Вучић је после упада специјалних јединица косовске полиције на Газиводе, рекао да „шта год да радимо, како год да радимо, наши руски партнери морају не само да буду упознати са тим, већ морају да нас подржавају”. Јер „ако нас не подржавају, све што радимо нема никаквог смисла”. Одговарајући на питање да ли ће Русија пружити помоћ Србији након заоштравања ситуације на Косову, Песков је неколико дана уочи Вучићевог доласка у Москву рекао да је рано о томе говорити и да треба сачекати да прво двојица председника разговарају.

Представници Русије не пропуштају ниједну прилику да истакну да је Резолуција 1244 за њих најважнији документ у складу са којим би требало и да се решава косовски проблем. То је недавно поновио руски амбасадор Александар Чепурин који је за утицајни часопис Московског државног института међународних односа МИП-а Русије подсетио на ову резолуцију истакавши да је према њој Косово део Србије и „не постоји никакав други међународни правни оквир”. Косово, како је оценио, треба да се „врати у правно и државно поље Србије у складу са међународним правом”.

За Београд је разговор српског и руског председника од великог значаја, јер смо до сада могли да се уверимо да нас Запад врло лоше третира кад год је уверен да немамо геополитичку алтернативу, сматра аналитичар Драгомир Анђелковић. „Тек кад се Запад подсети да ми имамо и неки други пут осим европског, и да имамо потенцијалне или активне партнере на другој страни, онда је спреман да направи макар какве уступке или бар да нас третира на начин који није потпуно некоректан. Такође, из овакве посете увек могу да проистекну неки конкретни потези”, каже Анђелковић за наш лист.

Русија је, како оцењује, спремна да подржи Србију у њеној борби за одбрану интереса на Косову, али понекад са скепсом гледа на нашу политику да то не буде искоришћено само у контексту ценкања са Западом. „Русија у нама гледа партнера и савезника и уверена је да и Србија гледа тако, али увек постоји одређени страх да се читав процес у моменту не усмери ка претераном окретању ка Западу. Зато је и Песков рекао да је Русија спремна да нас подржи у нашој одбрани севера Косова, али да ми морамо бити чврсти да смо се јасно определили да бранимо север Косова, макар и по цену прекида евроинтеграција и одређених тензија. Јер немогуће је бранити своју територију, а да нисте спремни да преузмете неки ризик. Србију која је спремна да бескомпромисно брани север Косова Русија ће сигурно подржати, али мислим да Русија није спремна да она буде фактор који ће бранити север Косова, а да се ми постављамо између Русије и Запада”, сматра Анђелковић.

Бивши министар спољних послова Србије Владислав Јовановић напомиње за „Политику” да Руси инсистирају на снази правно-политичких аргумената, док се Србија задовољава такозваним преговарачким елементима, очекујући да ће од текућих преговора да произиђе нешто што би био минимум онога што може да прихвати. „Русија има посебну осетљивост на све што би могло да угрози њене традиционалне, историјске интересе на Балкану. Дакле, постоји интерес Русије као велике силе на Балкану, и интерес Србије као мале државе притиснуте од стране западних сила и доведене практично до сазнања да морамо да се задовољимо минимумом и да морамо да одустанемо од главних захтева који се ослањају на наш Устав и Резолуцију 1244. Ту негде постоји разлика у нашим позицијама”, сматра Јовановић уверен да ће Русија настојати да нас охрабри да пружимо већи отпор притисцима како бисмо са ојачаним утицајем Русије и Кине у међународним односима, у СБ па и у европским релацијама, могли да добијемо више.

Дачић за „Политику”: Седница Међувладиног комитета до краја године у Београду

У Москви ће данас боравити и министар спољних послова Ивица Дачић. Како је објаснио за „Политику”, у главном граду Русије има састанак са потпредседником Владе РФ и копредседником српско-руског Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу Јуријем Борисовим. Седнице овог комитета се одржавају једном годишње, а два до три пута у току године састанке имају копредседници комитета. Са српске стране копредседник је Дачић. Како министар објашњава за наш лист, седница комитета би требало до краја године да буде одржана у Београду.

ГЗС / Политика