Горњи Милановац омиљена дестинација туриста из Србије и иностранства 


Oblačno, povremeno sa kišom, temperatura do 16 stepeni              Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeželavaju dan posvećen Prepodobnom Vasiliju Ispovedniku              Ubijen muškarac u Preljini              Cena jaja na pijacama od 15 do 35 dinara              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?              Na koji parfem želite da mirišete ovog proleća?             

 
Горњи Милановац омиљена дестинација туриста из Србије и иностранства
Trenutno na sajtu: 550       |       Podeli:
20.12.2019 | 0 коментар(а)



Горњи Милановац - Богати културно-историјски споменици, планина Рудник, као и прелепи крајолици у селима у Горњем Милановцу, основни су разлози
Горњи Милановац из ваздуха, фото: ГЗС

што је овај град једна од омиљених дестинација туриста из целе Србије, али и оних из иностранства. Према статистичким подацима, бележи се пораст броја туриста и броја ноћења у овој општини из године у годину, тако да је 2018. - број гостију био око 10.000, остварено је око 40.000 ноћења, док се очекује да ће у текућој години ове цифре бити премашене.

Како нам је рекао директор овдашње Туристичке организације Десимир Ћаласан, приметан је и стални раст броја странаца који за место обавезног обиласка бирају Горњи Милановац, и то по разним основама: углавном ради пословне сарадње, затим се бележи задржавање туриста који су у транзиту, као и оних који наменски долазе на одмор. Према евиденцији ове организације, највише долазе гости из региона: Босанци и Херцеговци, Црногорци, Македонци, Словенци, затим Немци, Италијани, Пољаци, Британци, а има их и са других континената.

- Наша општина већ дуже време предњачи у Србији по развоју сеоског туризма. Сеоски туризам има традицију на овим просторима, а последњих деценија је интензивиран овај вид туризма. Обновљени су стари објекти, изграђени нови, улаже се у инфраструктуру, уређена су дворишта, опремљена разним садржајима, многа домаћинства имају базене на отвореном, тако да су услови боравка прилагођени савременим потребама туриста - рекао нам је Ћаласан.

Објеката у селима рудничко-таковског краја који су на располагању туристима има тренутно 50, од тога сеоских домаћинстава је 30, а у домаћој радиности 20, односно укупно 400 лежајева, распоређених у 200 соба.

- Овај податак стално варира. Некоме истекне категоризација, па је не обнови, док са друге стране има нових домаћинстава, која су заинтересована и која тек почињу да раде - истакао је Ћаласан. - Посећеност је релативна, у зависности од места где се домаћинство налази, капацитета, годишњег доба и друго. До сада, у овој години, бележимо нешто више пријављених долазака и ноћења него у истом периоду претходне године. Сеоска домаћинства углавном примају госте током целе године, док у домаћој радиности нека домаћинства не раде у зимском периоду.

Директор додаје да ниједан туриста који долази у овај крај, који још називају "крај где је рођена модерна Србија", не би требало да пропусти да обиђе, пре свега, сам центар града, који је својеврстан историјски комплекс, Трг кнеза Михаила са најстаријим објектима: Зграда окружног начелства и црква Св. Тројице, последња задужбина кнеза Милоша; споменици личностима које су обележиле овај град - кнезу Александру Карађорђевићу, војводи Милану Обреновићу, војводи Живојину Мишићу; зграда Прве основне школе "Кнез Александар Карађорђевић" и зграда Гимназије "Таковски устанак", која је основана 1902. године као Дом Милоша Великог. Значајно је посетити Норвешку кућу, Спомен-парк Брдо мира.

Поред ових локација у граду, требало би посетити манастир Враћевшницу, манастир Вујан, затим Таково, место подизања Другог српског устанка, као и музеј, цркву-брвнару и споменике посвећене устанку, место Савинац - где се налазе црква Св. Саве, прва задужбина кнеза Милоша и термо-минерални извори у кориту реке Дичине, потом село Коштуниће и ТРЦ "Момчило Чековић", који садржи изузетно значајне објекте (три музеја, смештајни објекти, вајати, чардаци и каце, фабрику биохране, музеј ракије, фарму домаћих животиња, мини-зоолошки врт) и низ других.

Наглашава и да је планина Рудник значајна дестинација, која све више привлачи посетиоце. Сама планина и варошица Рудник једно је од ретких места у Србији које чува трагове човечанства кроз све епохе које су до сада проучаване: праисторијска, античка, средњовековна, новија, све до данашњих дана. Рудно богатство одувек је привлачило људе на ове просторе, тако да на Руднику има археолошких ископина које сведоче о тим временима. Варошица и планина повезане су асфалтним путем и многобројним пешачким стазама, тзв. стазама здравља. Изузетно археолошко наслеђе, које сведочи о богатству и значају Рудника у прошлости, у будућности би могло да значајно обогати туристичку понуду ове планине.

- Захваљујући очуваној природи, изузетној шумовитости, природним стазама здравља, изграђеним теренима за мале спортове, културно-историјским вредностима и близини великих градова, Рудник је погодан за развој разних облика летњег и зимског туризма: спортско-рекреативни, планинарско-излетнички... Рудник је 1922. проглашен за ваздушну бању - казао нам је Ћаласан. - У плану је за 2020. изградња визиторског центра и базена на отвореном. Смештајни капацитети су обезбеђени у хотелу, који се тренутно реновира, Центру дечјих летовалишта, Шумској кући, Каменој кући, коју користе планинари, домаћинствима која се баве сеоским туризмом.


Најразвијенији

Облици туризма најразвијенији у општини Горњи Милановац:
* културно-историјски,
*излетнички
* екскурзиони
* сеоски
* манифестациони
* рекреативни /спортски и здравствени
* планинарски
* ловни
* авантуристички и други облици континенталног туризма.


Помоћ општине

Општина улаже у туризам на разне начине, а најбољи доказ је то што је Туристичка организација индиректан буџетски корисник, тако да су у потпуности обезбеђени услови за рад и развој туризма, у сваком погледу, а посебно у погледу улагања у инфраструктуру, у области промоције, (посете сајмовима, учешћа на разним манифестацијама и слично). Помаже се и развој сеоског туризма кроз улагања у инфраструктуру, као и маркетинг, а ове године први пут је определила 3,5 милиона динара бесповретних средстава, као подстицај за унапређење и развој сеоског туризма, са намером да се то настави и у будућности. Средства су додељена домаћинствима која су имала инвестиције од значаја за туризам.

ГЗС / Новости, В. Илић




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 158.107.104 посета
Тренутно на сајту: 550 посетилац(a)