почетком 1853 године, Горњи Милановац је током свог досадашњег постојања постао препознатљив не само по знаменитиом људима и важним историјским догађајима, већ и по одређеним појавама, а пре свега по успешном развоју привреде, нарочито индустрије.
„Наш град је постао, а још важније остао привредно чудо. Крајем педесетих и почетком шездесетих година доживео је привредни препород што ј е условило и препород читавог рудничко-таковског краја. Производи индустрије нашег града стизали су у све крајеве света. За све то најзаслужнији је Милојко Вељовић, коме данас са поносом одајемо почаст, откривањем овог споменика. Рођен је 1928.године у Ртарима у Драгачеву, које је волео изнад свега. Радио је у Чачку неколико година на одговорним дужностима, па 1957 долази у Горњи Милановац. Имао је велику улогу у развоју и напретку наше општине, као својеврсног привредног чуда. Вељовић је заслужан за осниовање комбината ПИК Таково, модне кнфекције Рудник, Металац , Звезда, и низ других предузећа, а посебан феномен биле су Дечије новине”, рекао је Дејан Ковачевић председник општине Горњи Милановац.
Свечано отривање споменик Милојку Веселиновићу (1928 - 2016) - Фото: ГЗС
У то време у општини Горњи Милановац било је запослено 20 хиљада људи. Важна каректреистика тог периода је заједништво привреде кај с е одвијала кроз рад Клуба привреде. Сва предузећа су имала добре програме и одличан, квалитетан пропизвод.
„Милоко Вељовић спровео је мере у области сточарства, па су села Горњег Милановца изменила расни састав говеда и постала крупни произвођач млека и млечних производа, где је било ангажованмо на хиљаде домаћинстава. Он је 1962.годинеугостио у Горњм Милановцу Јосипа Броза Тита и Брежњева, а наредне одлази на нову дужност у Краљево. Ту је био преседник Привредне коморе , а касније 1969.из Краљева прелази у Београд, где је изабравн за републичког секретара за финансије.Током мандата радио је на доношењу закона о изградњи Клиникчког центра у Београду и допринео завршетку узграде Народне библиотеке. На његов предлог по први пут финансиран је одлазак 35 Солунаца на српско гробље у Солун. Постављен је 1971. године на место директора Савезне дирекције за робне резерве прехрамбених производа СФРЈ и на том месту је остао до 1975. За то време реализоване су инвестиције у вредности од три милијарде долара. Његово последње појављивање у јавности управо је била посета Горњем Милановцу, општини за коју је толико тога урадио и то само неколико давна пре него што ће с еупокојити”, закључио је Ковачевић.
ГЗС
Споменик Милојко Веселиновић (1928 - 2016) - Фото: ГЗС