Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна. Како ове године пада у среду, трпеза би требало да је посна али такве „канонске трице“ не спречавају Србе да уживају и у мрсном.

У Западној Србији и Херцеговини постоји обичај клања црног петла или пилета, и то у тишини, како би се домаћини заштитили од напада вукова. Обичаји су настали због тога што се од Ђурђица па до празника Светог Мрате 24. новембра називају Вучји дани (Мратинци), а Свети Мрата је познат као заштитник вукова. 

Свети Георгије је веома поштован у српском народу и слави се два пута годишње - 16. новембра као празник преноса моштију светитеља - Ђурђиц, и 6. маја, када се обележава дан његове смрти - Ђурђевдан.

 На православним иконама и средњовековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како, јашући на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.

Оба празника се обележавају у храмовима Српске православне цркве али и као крсна слава многих породица Срба.

На овај дан кажу да не ваља ловити вукове, јер ће ловце у супротном задесити велика несрећа и малер који ће их пратити и целе године.Иако данас није црвено слово, не ваља да се раде тешки послови и ручни радови.

Глас западне Србије