за неколико година могли бисмо да дођемо у ситуацију да најобичније послове, које обављају продавци, возачи, пакери, радници у хотелијерству и угоститељству, неће имати ко да ради.

На тај проблем недавно је указао и Зоран Ђорђевић, министар за рад. Он сматра да смо врло стара нација и да је у томе срж лошег стања. Ни земље попут Словеније и Хрватске, али и Румуније и Мађарске, нису имуне на овај проблем. Они имају стално отворене позиве за сезонске и друге послове за још око 800.000 људи.

Србија ће већ за неколико година морати да донесе прописе за масовнији увоз радне снаге, али ће ту велика препрека бити што су нето зараде код нас мање него у свим земљама окружења осим у Македонији, на Косову и Албанији, па ће веома мали број појединаца са стране бити заинтересован за рад у Србији - сматра Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку.

Према његовим речима, то је последица погрешне политике позиционирања Србије као земље јефтине радне снаге, што је већ почело да нам се обија у главу, а дугорочни резултат ће бити да ћемо тешко хватати корак са источноевропским земљама које су сада чланице ЕУ и за којима већ сада знатно заостајемо.

РАЈИЋ наглашава да половина образовних профила у нашим средњим школама не одговара потребама локалне привреде, иако постоје појединачни напори да се то стање поправи.

Лепо је што причамо о дуалном образовању, али у пракси то не значи да деца треба да само уче занат или неку практичну вештину, већ она морају бити едукована по програмима који су направљени на основу специфичних потреба за занатима и вештинама управо у локалним компанијама у том граду или регији у којој се школују - истиче наш саговорник. - То је велики посао за директоре школа, наставна већа, професоре, јер прво они морају да, као њихове колеге у Аустрији и Немачкој, буду присутни у компанијама у којима ће сутра њихови свршени ученици радити, да би знали које се технологије примењују, на којим савременим машинама се ради, шта су опште карактеристике, а шта финесе одређених образовних профила.

Према његовом мишљењу, занатство и рад у производњи данас су осавремењени уз примену нових технологија и ИТ решења, те тако прво треба оспособити професоре. Проблем је што више од 50 одсто њих има 45 и више година и не жели да се усавршава и учи нове савремене технологије.

Треба, међутим, знати да образовани људи одлазе у иностранство не толико због веће зараде тамо, него због бољих услова рада и пословања, поштовања које им послодавац указује, бољег здравственог и пензионог система у тим земљама, због сигурности за њихову децу, могућности напредовања...

- Они мање образовани, али који су вредни радници и занатлије, одлазе зато што сматрају да је њихов рад у Србији потцењен и мало плаћен, да немају добре услове рада и да ће из иностранства лакше моћи да помогну члановима својих породица - истиче Рајић.

Дарко Маринковић, професор социологије рада, сматра да је то системски проблем. Чињеница је да се у свету догађају структурне промене, пре свега у структури становништва, запослених, привреде, личних и друштвених вредности, па и редоследу људских потреба. У складу са тим требало је и на време реаговати, а чини се да ми нисмо баш били спремни.

Чим дође до економских потреса јавља се страх који утиче на одлуке и тера људе да посао потраже изван граница своје земље - каже проф. Маринковић. - Истраживања која су рађена последње две деценије показују да је највећи страх код људи страх од губитка посла. И ту није само у питању плата, већ и кредити, картице, пензијско осигурање, цео систем живота је заснован на томе да људи раде. Промене у структури привреде и развој информатичког сектора створили су велике могућности за запошљавање, рад од куће, рад код више послодаваца, па су занимања у овој области најтраженија, али не треба трчати увек за тренутном потражњом, јер док се заврше школе, тражња се промени, а на тржишту нема неопходних кадрова.

ВРЕМЕ ПРОМЕНА

Професор Дарко Маринковић наглашава да се треба суочити са временом великих промена и прихватити концепт доживотног учења. По њему је диплома средње школе нешто што је некада била диплома основне. Они који нису свесни тога да морају да уче, читавог живота ће бити у проблему.

- Некада су нам говорили “учи да не мораш да радиш”, што сада више не стоји. Сада да би радио и имао посао, мораш да учиш стално - закључује наш саговорник.

ГОДИШЊЕ ОДЕ ВИШЕ ОД 30.000 ЉУДИ

Млади и средовечни, који имају највише развијене радне вештине и стручна знања, масовно напуштају земљу, оде их између 26.000 и 37.000 људи годишње - каже Рајић. - За последњих десет година, према подацима наших организација из дијаспоре из Европе, Канаде, САД и Аустралије, око 350.000 људи са развијеним пословним способностима је дошло у те земље, а ми смо изгубили на хиљаде потенцијалних пословних лидера који могу да буду способни менаџери и оснивачи малих и средњих предузећа, онај најквалитетнији људски потенцијал.

ГЗС/ Вечерње новости, Ј.Ж.Скендерија