изваде род и затрпају у јаме, био је неупотребљив чак и за сточну храну. Међутим, проценили су да им Министарство пољопривреде није помогло да се одбране од напасти, на суду затражили накнаду штете и недавно добили спор.
Првостепену пресуду изрекао је Виши суд у Чачку, и потврдио је Апелациони у Крагујевцу. Тако је туженом Министарству одређено да петорици ратара из Поморавља, Миленку Драговићу и Николи Танасијевићу из Заблаћа, Слободану Танасијевићу из Горичана и Влајку Стишовићу и Драгану Пауновићу из Балуге Трнавске исплати укупно 32.852.800 динара на име накнаде за штету и измаклу добит, а свима припада и камата од 12. јуна прошле године.
По истом основу у току је још један поступак где се као тужиоци појављују четворица сељака такође из овог краја, али са мањим одштетним захтевима.
У тужби петорице поменутих пољопривредника наводи се да су пред крај вегетације приметили штеточину у пољу, стављајући на терет Министарству да није предузело мере прописане Законом о здрављу биља и Правилником о програму мера заштите здравља биља за 2015. годину. Нити је обавестило произвођаче о тој напасти иако су, у циљу упозоравања од опасности, организоване Пољопривредна извештајна служба у Новом Саду и Пољопривредна саветодавна стручна служба са седиштем у Чачку, чији је задатак праћење, предузимање мера и упозоравање на појаву инсеката, вируса, бактерија и других штеточина.
Државно правобранилаштво – Одељење у Краљеву – навело је у одговору на тужбу да се у Правилнику о листама штетних организама и листама биља не налази кромпиров мољац, а осим тога и да је ПССС Чачак 7.8. 2015. упозорила произвођаче на бројност мољца, преко свог интернет портала.
Никола Танасијевић, један од тужилаца казао је да 2016. године, дакле следеће, није имамо никакву штету од мољца, јер је примењивао препарате, али је приложио суду смс послат из ПССС Чачак, 21. јула 2016: „На локалитетима Заблаће, Мрчајевци, Чачак, Горичани региструје се повећан улов кромпировог мољца. Ово је критичан тренутак за заштиту од ове штеточине. Третирање обавити у верчерњим сатима препаратом „Coragen 20SC 0,15- 02 l/ha. Стручна служба ПССС Чачак”.
Редовни професор Агрономског факултета у Чачку, др Драго Милошевић, сведочећи објаснио је да се штеточина развија тако што одрасла јединка лептир полаже јаја на лист, стабло и кртолу, одакле се после 4- 5 дана излеже ларва која прави највеће штете на самој кртоли кроз коју буши ходнике.
По тврдњи тужених, они су 7. августа објавили на порталу да је мољац у налету, али Суд мисли да то није било благовремено, јер професор Милошевић истиче да се штеточина развија кад креће топлије време, у јуну и јулу, што се поклапа са вегетацијом кромпира.
Вештак пољопривредне струке сведочио је да је препорука од 7. августа 2015. била закаснела. Објављена је на порталу ПИС Србија, али то је већ завршетак вегетације пред вађење кромпира, кад је полагање јаја мољца у кртоле било већ завршено.
Поред тога, наводи се у пресуди, Министарство је ограничену и контролисану примену „корагена” одоборило тек 18. јула 2016. године, што значи да објава на порталу од 7. августа 2015. никако не може бити благовремена. Тужени је информације о појави ове штеточине имао и у претходним календарским годинама, па је у 2015. рекција била „потпуно закаснела”, што је утврђено и поруком из Танасијевићевог телефона.
ГЗС/ Г. Оташевић
