Органска малина у бродаревском крају постаје прошлост, пчеларство све популарније 


ПРАТИТЕ ДНЕВНИК ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ У КАБЛОВСКОМ СИСТЕМУ НА МОЈА ТВ - СББ 450 КАНАЛ, СУПЕРНОВА 653 И 245 КАНАЛ              АМСС: Снег на путевима југозападне Србије              половина потрошача у србији месечно потроши више од 3.000 динара на дигиталне услуге              грујичић: држава ће бити ригорозна када је у питању контрола трошења средстава              Fondacija Divac pokrenula 13 lokalnih revolving fondova             

 


Органска малина у бродаревском крају постаје прошлост, пчеларство све популарније
17.09.2022 | 0 коментар(а)



Пријепоље – Све је више оних који „билдују“ малину хемијом како би добили већи принос

и више новца, каже Есад Тумбул, један од пионира производње органске малине у бродаревском крају.

Педесетдвогодишњи Есад Тумбул из Завинограђа каже да се смањују површине под засадом органске малине јер су субвенције које су пре пет година износиле 30 процената у односу на цену класичне малине „исцуреле“ и у текућој сезони спале на 50 динара по килограму.

„За те паре никоме се не исплати да производи органску малину из простог разлога што су далеко већи приноси на парцелама где се примењују бројне мере третмана малине хемијским препаратима. Ако се оваква ситуација настави, а све су прилике да хоће, органска производња малине за тржиште ће потпуно замрети јер је економски неиздрживо да се проиозводи нешто што само по себи гарантује губитак, а кренуло је више него добро. Овде у месној заједници Завинограђе, пре пет година, било је нас 63 малинара који су потписали уговоре са ’ЕС комерцом’ о производњи органске малине. Сада је тај број знатно мањи ”, прича Есад.

Есад Тумбул један од зачетника производње органске малине у бродаревском крају, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

Органска производња малине подразумева стриктно поштовање процедуре а откупљивачи редовно узимају узорке и проверавају да ли је малина третирана неким од хемијских препарата који су на листи забрањених.

„Шверца нема јер се у сваком тренутку зна чија је малина. Све је то имало смисла и оправдања за нас произвођаче кад је откупна цена за органску малину била 30 одсто већа од цене малине произведене на класичан начин, уз подршку вештачких препарата. Сада је откупна цена готово изједначена а принос органске малине је готово дупло мањи у односу на малину која се третира бројним хемијским препаратима. Понављам, за 50 динара стимулације по килограму, колико је то било мање - више код свих откупљивача, заиста такав начин производње губи смисао”, категоричан је Есад Тумбул који је већ свео број садница малине са седам на око две хиљаде комада.

Стимулација хладњачара од 50 динара не задовољава произвођаче органске малине, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

Имање породице Тумбул делује имрпесивно по култрурама које смо затекли и начину како се обрађује плодна земља у овом делу Завинограђа. Са супругом Мином, Есад обрађује имање од око два хектара и каже да се, уз додатни рад, могу обезбедити приходи за нормално функционисање породице коју чине и двоје деце, обоје на студијама, ћерка у Београду а син у Новом Саду. Есад се, уз малине, бави и другим пословима на својој земљи. Најбоље му иде пчеларство и мала столарска радионица у којој, углавном, прави кошнице.

Есад са супругом Мином, животном сапутницом и подршком у свим пословима, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трен принт Пријепоље

„У радионици имам посла и ту проводим време кад се не може на њиву или у засад малина али и ноћу кад ме стисну рокови за испоруку кошница”, прича Есад.

Овде тржиште игра пресудну улогу: кад су цене меда добре, одмах се осети појачани интерес пчелара за новим кошницама. И обрнуто. Ипак, он у просеку направи пет стотина кошница годишње.

И сам пчелар, Есад истиче да му је то велика предност јер добру кошницу може најбоље да направи столар који се интензивно бави пчеларством. А Есад има преко 200 кошница уредно поређаних на ливади.

Преко 200 кошница пореданих „под конац” у Есадовом пчелињаку, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

„Пчеларство је ове године оправдало очекивања и највећих оптимиста. Добра година, добра паша, добар принос, врло добра цена, тако да се вратило пуно тога изгубљеног претходних година кад је све било далеко скромније. Са приносом од преко две тоне меда могу бити врло задовољан, а и пласман иде добро јер су разрађени механизми продаје”, каже Есад.

Мед произведен у пчелињаку Есада Тумбула има врхунски квалитет, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

Он своје пчеле током сезоне распоредјује као ђачке екскурзије, на багрем их вози у Лучане и Љиг, на сунцокрет у Стару Пазову, на цветне ливаде у Бабине и Аљиновиће.

„Код нас народ највише цени ливадски мед, међутим у централној Србији приоритет је мед од сунцокрета. Чак су и цене такве, у Шумадији, Београду и другим местима сунцокретов мед је скупљи него ливадски који се далеко мање тражи. Ја немам проблема са пласманом јер се тиме бавим годинама и имам неко своје место на тржишту”, скроман је Есад.

Стадо оваца „задужено” за ђубрење, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

Породица Тумбул гаји и мање стадо оваца које су задужене за ђубрење малињака и богатог врта са 12 хиљада струка паприке. Све то заврши негде у Немачкој где су наши „гастарбајтери“ посебно „слаби“ на пуњену паприку из завичаја.

Поред органске малине Есад на свом имању узгаја и органску паприку, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље

„Завинограђе је идеално место за овакав начин пољопривредне производње. Има предиспозиције за органску производњу али, понављам, мало тога зависи од нас. Све осим одлуке да ли да прихватимо ризик као што смо урадили са малином, је у рукама државе која уређује односе на тржишту. Сумњам да су понуда и потражња увек главни критеријуми за одредјивање цене. Да није тако потврђује и судбина органске малине, она је све траженија на светском па и на домаћем тржишту, а субвенције за њењу производњу све мање. У овој супротности лежи и одговор на питање ко се слади нашим радом? Ми свакако не, а чини ми се да ни откупљивачи нису претерано срећни. Профит се слива на неко друго место. Баш ме брига на које јер је порука јасна: Прскалицу на раме па у малињак. А органску малину ко хоће, нека засуче рукаве па нека сади. Да види како је”, закључује Есад Тумбул.


ПП Медиа / ГЗС








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


prijepolje brodarevo organska malina med pcelarstavo

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 137.865.771 посетаIncorrect integer value: '' for column 'id' at row 1