болове, није ни слутила да њена беба неће желети да чека ни пет минута и да ће се, уместо као већина жена, у болници, она породити у таксију.

"Осетила сам да је пукао водењак. Муж је остао у селу са двоје деце, а ја сам била са заовом. Док смо чекали такси ја сам осетила да нећу још дуго моћи издржати. Уплашила сам се за дете. Кад смо сели у ауто, било ми је мало лакше јер сам претпостављала да ћемо стићи до болнице и да ће све бити у реду. Међутим, од болова сам морала да се раскoмотим и кад ми је заова рекла да види детету главу и црну косицу, знала сам да више нема чекања. Напрегнула сам се пар пута и мој син је дошао на свет на зaдњем седишту таксија", прича Рада за РИНУ.

Није желео да чека бабице, Фото: РИНА

Њена заова прихватила је бебу у наручје и умотала је у ћебе које је нашла у ауту. За то време, таксиста Дејан Мијаиловић ни сам не зна како је стигао до болнице.

"Плашио сам се да дете неће преживети у колима и да ће нешто поћи наопако. Не могу да вам опишем тај осећај, први пут сам се нашао у таквој ситуацији. Моја жена се порађала неколико сати и нисам веровао да неко може да се породи за само неколико минута, и то у мом таксију. Брзо сам возио како би стигли до болнице, али Лазу се очигледно журило да дође на овај свет", прича Дејан.

Након што су стигли испред болнице у Горњем Милановцу, Дејан је отрчао до дежурних лекара и позвао помоћ. Раду су са новорођеним сином сместили на гинеколошко одељење, а беба иако је рођена под несвакидашњим околностима добила је високу оцену.

"Много сам поносан на моју жену, која је све то храбро издржала. Да сам био са њом, ја бих вероватно пао у несвест. Нека нам се деца рађају, па чак и у таксију", изјавио је кроз сузе радоснице Радин муж, Милинко.

Таксиста доброг срца, Фото: РИНА

Након три дана мајка и син су изашли из билниве. У трошном сеоској кућици дочекали су их Милинко, Невена и Магдалена. Иако сиромашни, срећни су што је њихова породица богатија за још једног члана.

"Милинко је задобио тешку повреду на раду и не може да ради. Живе од једног дечијег додатка и његове тешком муком зарађене наднице. Ја сам увек ту за њих, чак и кад немају да плате јер живе у селу са малом децом и није им лако. Тако је било и тог дана кад се Рада порађала. Није све у парама, много је битније да будемо људи и помогнемо онима који немају", каже Дејан који Божoвићима тај дан није укључио таксиметар.

РИНА / ГЗС