Узгајање лешника: Мала улагања, стабилна цена и тражња 



 

Узгајање лешника: Мала улагања, стабилна цена и тражња
29.07.2016. 08:28 | 0 коментар(а)



Производња лешника у Србији задовољава 10 одсто сопствених потреба, а остатак увози. Период улагања је дуг, али је и период експлоатације преко 50 година.

Узгој леске тражи мања улагања и дуже се чека на први род. Иако већ у трећој години рађа, количина није значајна.

Век експлоатације плантаже лешника је и до 50 година, а животни век иде и до сто година. У пуном роду, принос по једном стаблу износи 8 до 12 килограма, од чега половина отпада на љуску. Принос лешника по хектару износи од 2.2 до 3.6 тона по хектару, зависно од бројних фактора.

Цена ољуштених лешника средње величине домаће производње износи од 1.000 до 1.100 динара, подаци су СТИПС-а.

Не водимо ни статистику

Србија далеко заостаје за Турском, која даје чак 70 одсто светске производње, Италијом, Шпанијом, САД-ом, па чак и Грузијом, каже проф. др Чеда Опарница са Пољопривредног факултета у Београду.

 “Најорганизованија производња леске је у Италији у којој имају веома савремене плантажне засаде са комплетним системима за наводњавање и применом свих агро и помотехничких мера за разлику од Турске где су највеће популације леске на стрмим падинама на ка ободима Црног мора. Тек у последње време они подижу савремене засаде на савременим принципима”, каже професор Опарница.

О узгоју леске у Србији не води се ни статистика. Потребе домаћег тржишта и агроеколошке повољности отварају врата не малој производњи што је препознао италијански Ферреро који планира засад на десет хиљада хектара.

Произвођачи нису упознати са процесом производње

Влада Ранков из Пољопривредне станице Врбас, која је била домаћин предавања о узгоју лешника, каже да су засади леске незнатни у Јужно-бачком округу.

“Произвођачи, који то раде, нису довољно упознати у саму производњу. Ово је један начин да се упознају још боље и да, наравно, можда и прошире своје засаде и површине под леском”, објашњава Ранков.

Исплативост леске, наглашава Опарница, је и у чињеници да пет хектара под њом задовољава све потребе четворочланог домаћинства.

Важан одабир сорте

Српско тле је погодно за узгој лешника. Неки делови су роднији чак и од Италије.

Од суштинске важности је одабир сорте, много више него код других врста воћа.

Лешнику је потребно растресито, дубоко, умерено влажно земљиште и добра осунчаност терена. У централној Србији је скоро 90 одсто земљишта испод 1.000 метара надморске висине, што је такође изузетно погодно. У Војводини су за узгој лешника добри Срем и западни делови Бачке, а због неповољне климе и високог нивоа подземних вода, лешнику не одговарају Банат и северни и источни делови Бачке.

Од суштинске важности је одабир сорте, много више него код других врста воћа. Сорта се бира према специфичним климатским условима и карактеристикама земљишта одређеног подручја. Погрешан начин садње може одложити рађање чак две године.

Први озбиљнији повраћај новца може се очекивати тек у осмој или деветој години. Ипак, чекање се исплати, јер је цена лешника стабилна и нема великих осцилација у тражњи.

Највећи купци лешника су кондитори, од којих је у Србији највећи купац италијански Ферреро.

Извор: Где инвестирати











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 71.556.658 посета
Тренутно на сајту: 139 посетилац(a)