Како у родном месту кнеза Милоша раде на развоју туризма и повратку младих 


U Srbiji danas promenljivo vreme, temperatura do 21 stepen              Đaci u centralnoj Srbiji još danas u školama, a od sutra počinje prolećni raspust              Sutra otvaranje zatvorenog bazena u Gornjem Milanovcu              Za praznike rezervisano više od 80 odsto turističkih kapaciteta u Srbiji              Raspisani lokalni izbori 2. jun u 66 jedinica lokalne samouprave             

 
Како у родном месту кнеза Милоша раде на развоју туризма и повратку младих
Trenutno na sajtu: 638       |       Podeli:
23.02.2021 | 0 коментар(а)



Пожега - У Горњој Добрињи, родном месту кнеза Милоша Обреновића, које сада има око 400 домаћинстава,

започети су пројекти у циљу развоја туризма и повратка младих на село.
Породица Василијевић у Горњој Добрињи, родном месту Милоша Обреновића, живи искључиво од пољопривреде. Одлучни су да остану на свом имању, али деценијама чекају да се субвенцијама олакша живот људима у брдско-планинском подручју.
„Нас кило далеко кошта, кило кукуруза, кило кромпира док произведемо, нег то, нелојална је конкуренција. Дозволили су увоз кромпира, то људи који раде са лошим квалитетом, друга, трећа класа. Рецимо фитопатолози где су ти који су дозволили, да уишло на наше тржиште, који није ни прићи, који је црн унутра, шупаљ унутра", рекао је Предраг Василијевић из Горње Добриње.

Упркос проблемима, Добрињци поносно чувају традицију, а уз помоћ општине и државе тај део пожешке општине ради на унапређења туризма и богате историје. У плану је и обнова воденице која је била у власништву Милошевог оца.

А по предању, Теодор је, након што је убио спахију, морао да прода воденицу и да са малим Милошем напусти Горњу Добрињу.

Има младих који су одлучили да остану на селу
Многи су тај крај напустили у потрази за бољим животом, међутим, има и младих који су одлучили да остану на селу.

„Баве се пољопривредном производњом и нормално неким другим пословима што се тиче конкретно и пчеларства, неко од њих ради и у Пожеги, али ипак се враћају и одржавају своја имања и куће у Добрињи", навео је Василије Чарапић, председник МЗ Горња Добриња.

Данас у Доњој, Средњој и Горњој Добрињи, некад изразито сточарском крају - има мање од десет младих сточара који се упорно, упркос тешкоћама, баве тим послом.

„Субвенције за краве нису још легле за 2020. годину. Има још пар људи који из 2019. године вучу дугове. Значи, тако не можемо да опстанемо", казао је Драган Симовић из Горње Добриње.

Добрињци кажу да за спорост администрације у надлежном министаству имају решење - по моделу најславнијег претка.

„Кад су Милоша нашег Књаза на седници питали у Шапцу, књеже кога ћемо за кмета у шабачком крају - најбољега домаћина, кога ћемо у ваљевском крају - најбољега домаћина, а кога ћемо у вашем ужичком крају, каже кога првога будете сретили", истакао је Предраг Василијевић.

Уз марљивост, Добрињце одликује и мудрост, али кажу да их ретко ко из града или престонице пита за мишљење.

РТС/ГЗС

 





PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Gorna Dobrina rodni kraj kneza Milosa turizam razvoj povratak mladih

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 158.186.602 посета
Тренутно на сајту: 637 посетилац(a)