своје домове, али и пластенике. Бранко Робајац из села Пријевор на површини од 50 ари поставио је 15 пластеника у којима се налазе засади зелене салате, спанаћа и парадајза. Читава његова породица живи од ове пољопривредне производње, зато вредни домаћин ништа не препушта случају.

„Ко се озбиљно бави овим послом не може дозволити да му род и приход зависи од мраза. Мораш бити спреман на све временске услове и уложити у систем за грејање да се поврће не би смрзло. Јер уколико се то деси – оде сезона и остасмо празних новчаника”, каже Бранко за РИНУ.

Како каже, од грејања на струју се одустало јер није дало добре резтултате, а прилично је скупо, тако да се прешло на ефикснији и профитабилнији извор енергије.

Бранко Робајац, повртарсрвом се бави неколико деценија

„Поставили смо цеви и котао који ложимо на дрва, на тај начин топлота долази до биљака. То је најрентабилнији начин грејања и не само дасе исплати, већ је лакше тако радити, а температура може да се намешта по потреби”, рекао је овај повртар

И Бранкови рођаци из истог села одлучили су се за пластеничку производњу. Милан Робајац користи плин да би сачувао зелену салату на ниским темепературама.

„За време највећих мразева од 23 сати увече, па до седам ујутру укључимо два плинска топа и то буде довољно да биљке сачува од мраза”, изјавио је Милан.

Различите сорте воћа и поврћа различито прихватају ниске темепературе, зелена салата трпи до минус осам степени, док је парадајз још осетљивији.

ГЗС/РИНА