У Мрчајевцима се припрема 17. „Купусијада”: истините анегдоте из Поморавског човечанства 



 

У Мрчајевцима се припрема 17. „Купусијада”: истините анегдоте из Поморавског човечанства
10.09.2019 11:27 | 0 коментар(а)



Мрчајевци - Наш савременик из Мрчајеваца, Милун Тошић, испричао је на „Купусијади” како је својевремено легенда најпознатијег
Сваки мајстор има неки тајни састојак за специјалитет из земљаног лонца, фото: ГЗС

села Шумадије, Драгутин Милинковић Гуто, под старе дане поново кренуо у школу. Јер, био је директор „Моравца” са само четири основне, па су то у чачанској општини објавили као пример који није добар.


„Морао је да полаже и музичко образовање код неке професорке која га је упитала:
- Како се, Милинковићу, зове човек који стоји испред оркестра и даје знак за ритам?
Гуто слеже раменима, па професорка настави:


- Добро, дакле шта ради тај човек који испред музичара маше рукама?
На то је Гуто одмах одговорио:
- Како шта ради? Па, ваљда ужива?”

Ово је једна од анегдота из Поморавског човечанства, како свој завичај називају домишљати житељи Мрчајеваца и околних села у долини Западне Мораве и припремају се да дочекају госте 17. „Купусијаде”, од 13. до 15. септембра. Наши казивачи гарантују да су све досетке истините, или „ту негде”, а за неке од ових мудролија и сами смо се осведочили.

Другу нам је поверио Никола Пјевовић, син Обренов, који памти дане кад су на весељима у Мрчајевцима хармонике свирали отац и син, Миленко и Рајко Илић.
- Имали су своје омиљене бећарце, па у једном певали овако: „Кад свирају Миленко и Рајко, саме ми се ноге дижу мајко”. А у другом: „Шта да радим мајко, пољуби ме Рајко? Ћути ћерко, мене је Миленко”.

Најбољи купус спрема се у Мрчајевцима

Трећа анегдота потиче од Милојка Мишуле Петровића, оснивача ТВ Галаксија 32 у Чачку, који је својевремено као веома популаран музичар ишао у Мрчајевце код Обрена Пјевовића, да снима песме. Петровић нам је причао да је на вратима Обренове собе, која је била опремљена као студио, стајала цедуља с поруком: „Ја своје песме дајем певачима, не дајем дерачима и берачима пара”. Мишула је једном упитао сељака, композитора и песника из Мрчајеваца:


- Како си, чича Обрене, како живиш?
- Мишула, шта ме сад то питаш кад сам постао зидар. Имам креч у глави, песак у бурегу, воду у колену и висак међу ногама – одговорио је на шалу увек спремни Пјевовић.
Четврта досетка говори о Владиславу Стојановићу Јару, некадашњем тренеру фудбалера Орловца из Мрчајеваца, којег смо срели у Чачку, између аутобуске и железничке станице, и упитали куда се намерио.
- Журим кући, у Краљево, па одох да ухватим неки аутобус.
- Имаш и воз?
- Знам, али он иде као антибиотик, на осам сати – узврати Стојановић.

Грнчари кажу да није све у купусу, има нешто и до лонца

Главна личност у петој анегдоти јесте Милован Бака Ерић који је достигао највиши политички ранг у историји свог села. Овај Мрчајевчанин био је министар трговине у Влади СРЈ (1999 – 2000) у кабинету Момира Булатовића, а кад је Влада пала вратио се тамо одакле је дошао, међу тражишне инспекторе у Чачку. Касније је био и начелник Градске управе за инспекцијске послове а у некој прилици часито је кафу, онако без разлога колико да попричамо. Један Ерићев колега брже – боље дочекао је да га каобајаги похвали пред новинаром:

- А, наш Бака је и даље министар. Доле мини, горе стар.

ГЗС











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.471.813 посета
Тренутно на сајту: 47 посетилац(a)