и прерађиваче у овом послу, око 300 људи од Лесковца до Суботице, али и дипломате и пословне људе од Будимпеште до Амстердама. Чуле су се најлепше вести из делатности пољопривредника који у Србији гаје ову културу, унету 1803. године из Аустроугарске, у каруцама Доситеја Обрадовића.
-Овог лета догодило се први пут, додуше и вољом природе, да су наши вредни произвођачи са Голије одгајили по 30 тона кромпира на хектару, или исто колико и фармери у Холандији, која је светски првак у селекцији и производњи овог поврћа – каже за Глас западне Србије Ратко Вукићевић, председник УО удружења „Плодови Србије”.
Он је, заједно са синовима Милошем и Костом, власник предузећа „Агромобил” у Враници код Гуче, које у кооперативи окупља 60 најбољих српских произвођача кромпира.
Професор др Драго Милошевић на огледном пољу, кртоле лусинде имају по пола килограма, фото: Г. Оташевић
На отварању скупа, у хали „Агромобила”, пажња и право да се први обрате припали су гостима из Холандије. То су Маријел Мителнберг, заменица амбасадора Краљевине Холандије у Београду, Херт Китс Нувенкамп, аташе за пољопривреду са седиштем у Будимпешти који дипломатски, поред Мађарске, покрива и Србију, Црну Гору и Аустрију. Затим, Андрик Валкенс, менаџер продаје у холандској компанији ЗПЦ, у свету водећој по производњи семенског кромпира, који је саопштио до каквих је прогноза дошла та светска кућа:
- До 2050. године популација на Земљи биће удвостручена, очекујемо и да производња кромпира буде бар два пута већа него данас, и задатак наше компаније је да обезбедимо кромпир за сав тај свет.
Милош Вукићевић, фото: Г. Оташевић
Холанђани и Белгијанци су у уводним обраћањима саопштили да је ово, одлазеће лето, било најсушеније у Западној Европи у последњих 98 година (од 1920). О последицама такве суше до појединости је, уз помоћ видео приказа, беседио Марникс Гилерс из „Белшима”, европске компаније за заштиту биља са седиштем у Белгији.
- Индустријски кромпир овогодишњег рода у слободној продаји у Европи плаћа се од 22 до 25 центи по килограму, и цене ће наставити да расту. Кромпир за паковање је од 25 до 30 центи, односно толико се плаћа фармерима. Међутим, у Европи многи фармери имају раније уговорене испоруке по 9 или 10 центи, па за њих неће бити профита. Тражња је, иначе, свуда почела да расте, али засад полако – навео је Гилерс.
Укратко, производња у Европи је 35 одсто нижа од уобичајене, а у Србији добра као ретко кад. Ратко Вукићевић процењује да је овогодишњи род у нашој постојбини стигао до просека од 25 тона на укупно 40.000 хектара па ће, дакле, принос да буде око милион тона.
-Српска потрошња, за прехрану становништва и прераду, јесте око 700.000 тона, и можда ће око 300.000 тона остати за извоз.
Ако се извозна цена и задржи на 30 центи, а неће, то би српским кромпирашима донело фантастичних 90 милиона евра на европским пијацама.
Ево како Вукићевић објашњава недавне и најновије прилике у овој производњи.
„Ова година је врло необична, нетипична потпуно. У почетку вегетанције била је велика суша а била је потребна киша, онда су уследиле огромне количине падавина и они који су добро радили и заштитили кромпир од пламењаче имају врхунске приносе. Наши произвођачи на Голији опослили су као никад, имају и више од 30 тона по хектару...
...У Европи, у свим земљама где се гаји кромпир, Бенелукс, Пољска, Немачка, северна Француска, британско полуострво, свуда је велики подбачај рода. Невероватна се ствар догодила у Холандији. У јуну пало само 16 милиметара кише по квадратном метру и они имају мањи род 25 одсто...
Огледно поље „Агромобила” у Гучи, фото: Г. Оташевић
...Цене у Европи због тога су знатно више и нама се овде отвара простор да добро продамо део рода. `Агромобил` већ има интересовање купаца из Бугарске и Македоније, па ће они који су ове године добро радили доћи до екстра зараде...
...Лане су цене у Европи биле изузетно ниске и тај притисак се пренео на наше тржиште, срозао цене нашој роби јер је у Србију улазио кромпир по дампиншким ценама. Ми не тражимо да се забрани увоз, већ да се забрани продаја испод цене коштања...
...Имамо још један невероватан пример. Прошле године је кромпир за помфрит у Холандији, дакле индустријски, био пет центи, толико је плаћан фармерима. Они су, разочарани, оставили то да чувају и били су већ спремни да га избаце, али избацивање тог кромпира у Холандији кошта много. Неочекивано, због суше појавила се велика тражња и сви су фармери у јуну продали тај стари кромпир по 20 центи. Они који су били стрпљиви да чувају дочекали су одличну цену, ето шта климатске промене могу да ураде само у једној години. У Холандији би одбацивање – одвожење на депонију, коштало 5 – 6 центи најмање. Не може да се баци у реку као код нас у Србији, мора да се уништи прописано...
...Тешко је одредити тачну површину под кромпиром у нас, немамо праву евиденцију, то је вероватно 40.000 и нешто хектара по 25 тона што је по мени просек. Нешто иде за семе, нешто за индустрију, имаћемо вишка крмпира и девизни прилив...
...Пре три године имали смо велики извоз у Бугарску, Руминију, Македонију, и да није било извоза то би се бацило, кад нам се посрећи вишак морамо да имамо тај канал за извоз у земље ЕУ. Јер, наши неопремљени фармери немаму никакве шансе у оваквој конкуренцији, поготово кад роди у Европи. И даље захтевамо право да тражимо заштиту српских произвођача од дампиншких цена, пошто нисмо били спремни да издржимо такву конкуренцију. Отварање граница Србије за бесцарински увоз кромпира пре неколико година био је самоубилачки потез, пуцањ, нисмо способни да издржимо такву утакмицу...
...За нас је једини начин да уђемо у равноправну борбу да се произвођачи који имају 40 или 50 хектара задуже, снабдеју опремом и подигну складишта, удруже у кооперативе и то специјализоване, а не по принципу у сваком селу по задруга...
... Овако, само губимо време и средства. Кад је потребно да се укину царине на увоз кромпира наша држава то учини сместа, а кад покушамо да нове сорте, признате у Холандији, унесемо на наша поља, онда нам се одређује проверни рок од две године и нека комисија која то може да одобри, проверавајући сорте из земље која је првак света за ово поврће. То је још један пуцањ у ногу...”
На огледном пољу „Агромобила” у Гучи ове године гајено је 30 нових сората из понуде ЗПЦ – а, сви гости изашли су на ово кромпириште поред Бјелице, и ево како Вукићевић разврстава новајлије:
„Санред даје око 40 тона, у поступку је признавања у Холандији, мемфис је нови дезире и исто тако пружа 40 тона. Од белих сората имамо коломбу, нова рана сорта са предивним кртолама, одличним приносима, већ заузима поља у Војводини. Имамо луцинду која је исто тако фантастична, ту су хермоза, сунита, и фортус као перспектива. Алверстон расет је специјална сорта искључиво за помфрит, то ћемо развијати. Доли има бело месо, веома приносна сорта, а све поседују предиван облик. `Делез` увози велику количину опране ђоконде из Француске, калибричне кртоле са великим приносима. Примабеле је најранија сорта, ранија од свих познатих на нашем тржишту”.
Треће полувреме у „Агромобилу”. Дејан Лазаревић са својим трубачима, фото Г. Оташевић
Дан се, дабоме, завршио како налаже српска традиција. Дакле, под великом шатром у „Агромобилу”, уз свадбарски купус, хајдучки ћевап и трубаче Дејана Лазаревића. Једаред и наши кромпираши да се веселе.
ГЗС/Г. Оташевић
